Kome su potrebni kasiri i prodavci kad imate veštačku inteligenciju

„Takanava Gejtvej“, otvorena u martu ove godine, najnovija je stanica na prometnoj železničkoj liniji Jamanote koja, nalik krugu dvojke u Beogradu, u obliku petlje zahvata strogi centar Tokija.

Stanična zgrada sada je jedna vrsta turističkog odredišta, jer putnici tu silaze i kad nemaju nekog određenog posla, iz radoznalosti, da bi iskusili jednu od prvih automatizovanih samoposluga u zemlji – prodavnicu opremljenu sistemom veštačke inteligencije koji je prisustvo prodavaca učinio suvišnim.

Unutar besposadne radnje

U relativno skučenoj, ali dobro uređenoj i čistoj samoposluzi izloženo je oko 600 proizvoda kao što su sendviči, slatkiši i napici.

Samoposluga „Tač tu go“ otvorena je u drugoj polovini marta, kada je u Japanu, nakon dve nedelje uzdržavanja od većih skupova došlo do opuštanja stanovništva, što je potom rezultiralo rastom broja zaraženih i obolelih i proglašenjem vanrednog stanja u aprilu.

Tako se taj prodajni objekt našao u središtu pažnje ne samo zbog primenjenih tehnologija, već i očekivanja da bi mogao da posluži za sticanje važnih iskustava za dalju automatizaciju samoposluga, koja bi potom doprinela sigurnijoj kupovini umanjivanjem rizika od kontakta s ljudima.

Karakteristika prodavnice „Tač tu go“, ističu njeni dizajneri iz istoimene IT kompanije, je to da ne zahteva skoro nikakav napor od svojih mušterija.

Naime, proizvode koje su odabrali potrošači mogu da stave direktno u svoju kesu bez prethodnog skeniranja – kamere instalirane na plafonu, senzori s infracrvenim zracima na policama, kao i osetljivi uređaji koji registruju promenu težine predmeta koji leže na rafovima, pružaju podatke koji se usmeravaju u procesorsku jedinicu i tamo obrađuju. Tako veštačka inteligencija izvlači zaključak o tome ko je šta pazario i koliko treba da plati.

Mušterije pogledom na ekran kompjutera koji je postavljen na mestu na kojem se obično nalazi pult sa kasama proveravaju sadržaj kupovine i jednostavnim pritiskom na tač panel potvrđuju da su senzori ispravno registrovali proizvode koje su odabrali. Plaćaju elektronski, tako što prosto prislone (inače, lako dostupne) kartice sa IC čipom uz čitač koji je integrisan u kompjuter.

Eliminisanjem baratanja gotovinom i skeniranja proizvoda drastično se smanjuje broj operacija na kasi i vreme koje kupac provodi u objektu, čime se omogućuje veći protok mušterija i povećanje prihoda.

Rešenje za problem nedostatka radne snage

Predstavnici kompanije „Tač tu go“ izjavili su japanskim medijima da je ta prodavnica jedna vrsta izložbene sobe koja će omogućiti potencijalnim klijentima, kao što su prodavci na malo i vlasnici restorana, da se uvere u mogućnosti veštačke inteligencije kada su u pitanju racionalizacija poslovanja i rešavanje problema nedostatka radne snage.

Naročito se očekuje da će senzori i automati poslužiti kao lek za boljke kao što su nestašica ljudstva u malim sredinama u unutrašnjosti, gde je izražen problem depopulacije i starenja stanovništva, ili nedostatak osoblja voljnog da radi u samoposlugama tokom noći.

Naravno, u ovim scenarijima obavezno je uspostavljanje kol-centra koji bi služio kao podrška mušterijama u slučaju da su naišli na neki tehnički problem pri kupovini.

U Japanu zbog niskog nataliteta i produženja životnog veka već decenijama pada udeo mlađih generacija u ukupnoj populaciji, pa je sada već 29 procenata stanovništva te zemlje starije od 65 godina, odnosno, spada u kategoriju penzionera. Zato je problem nedostatka radne snage poslednjih godina postao goruće pitanje u Zemlji izlazećeg sunca.

Njime se ozbiljno bavi i vlada koja nastoji da kroz ulaganja u nove tehnologije i promene zakona u vezi rada i penzionisanja ohrabri žene i stare da se u većoj meri uključe u tržište rada.

U po veličini sličnim samoposlugama širom Japana obično rade po tri radnika, a sistem veštačke inteligencije koji nudi kompanija „Tač tu go“ može da odmeni dva koji služe na kasi, što je više nego osetan efekat kada je u pitanju smanjenje potrebe za radnom snagom.

Teškoće koje prate uvođenje automatizacije u prodajne objekte

Njegova ekonomska isplativost posebno leži u tome što nisu potrebna veća početna ulaganja, budući da se potrebni senzori i drugi uređaji dograđuju na već postojeće police i kase. Kompanija, međutim, naplaćuje oko 6.400 evra mesečno za uslugu iznajmljivanja kamera, senzora i kompjutera, te njihovo održavanje.

Sa obzirom na to da su velika većina radnika u samoposlugama u Japanu privremeno zaposleni studenti i domaćice koji rade za nisku nadnicu i, zavisno od broja sati, obično nemaju pravo da ostvare zdravstvenu zaštitu i uplaćuju sebi za penziju kroz firmu koja ih upošljava, troškovi za radnu snagu, po pravilu, nisu visoki.

Zato je, ako se želi dalje širenje tehnologije za automatizaciju, vrlo je bitno da ona bude ostvarena uz minimalno korišćenje skupe opreme.

U vreme kada je počinjala prve eksperimente u realnim uslovima u 2018, kompanija „Tač tu go" je koristila čak 100 kamera u svojoj opitnoj radnji u tokijskom kvartu Akabane. Taj broj je u samoposluzi u stanici „Takanava Gejtvej“ prepolovljen, a konstruktori žele da ga dalje umanje na samo 25.

Takođe, sistem za raspoznavanje lica za sada omogućuje da u radnji u istom trenutku pazari do deset osoba, što znači da kada su gužve jedan broj mušterija može biti prisiljen da čeka na ulazu. Zato „Tač tu go“ želi da unapredi sistem tako da on može da izađe na kraj sa više kupaca.

Verovatno najveći izazov je, međutim, činjenica da sistem otkazuje kada jedna osoba preda predmete drugoj, a dešava se i da kada kupac brzo pokupi mnogo proizvoda sa polica sistem ne uspe da registruje neke od njih. Zbog toga, mušterija, ipak, ponekad mora da sam na kasi skenira bar-kod proizvoda koje „pametni“ sistem nije prepoznao.

U vezi s tim, nameće se i pitanje kako se nositi s pokušajima krađe? U automatizovanoj samoposluzi u Takanavi i sada, više od šest meseci od otvaranja, jedan radnik stoji na izlazu kao pripomoć u slučaju da kupci iz nekog razloga ne uspeju da se snađu sa tač panelom ili iskuse problem neslaganja između broja artikala koji su uzeli i koje je sistem registrovao.

Ljudsko prisustvo nesumnjivo deluje i kao prepreka za eventualno potkradanje – bez takve straže, čini se, kradljivac bi mogao lako da nestane iz radnje.

Ipak, treba imati na umu da je ona opremljena s mnoštvom kamera i senzora, kao i to da se nalazi unutar železničke stanice, koja je sama po sebi ograđeni prostor sa velikim video nadzorom.

Firma „Tač tu go“ ima finansijsku podršku moćne železničke kompanije „Džapan ist rejlvej“ koja je zainteresovana za to da u svojim brojnim stanicama razvije mrežu pametnih, ekonomski isplativih samoposluga, pa je za očekivati da njene automatizovane radnje prvo zažive u dobro kontrolisanom staničnom prostoru.

Šta donosi budućnost?

Epidemija koronavirusa za inženjere iz oblasti veštačke inteligencije i njihove finansijere je jedna vrsta neočekivanog dara sa neba jer ona nesumnjivo usmerava pažnju medija i javnosti na automatizaciju samoposluga, uvođenje robota u prodajne objekte, pa i inovacije poput one na kojoj radi japanska kompanija „Dajdo drinko“, koja je zbog problema prenosa korona virusa konstruisala neobični automat na kojem se pića biraju pritiskom stopala na odgovarajuće pedale umesto pristiskom prsta na dugme.

Ta pažnja, odnosno, anksioznost vezana za zarazne bolesti koja će verovatno nastaviti da traje izvesno vreme i nakon ublažavanja epidemije kovida, ubrzaće ulaganje u automatizovane prodajne sisteme i ohrabriti inovacije u smeru umanjivanja ili eliminisanja kontakta među ljudima.

Pitanje je, međutim, da li će brojni konkretni tehnički problemi vezani za preciznost i pouzdanost tih sistema biti samo privremene, porođajne muke, ili će, pak, ostati nerešiva enigma za neko duže vreme.

Takođe, nepoznanice postoje i kada je u pitanju društveni aspekt upotrebe automatizovanih sistema. Naime, mada mnogo poslovnih ljudi, pa i sociologa, veruje da nakon pamdemije ekonomija i ljudsko društvo više neće biti isti i da će se stanovništvo širom sveta toliko prilagoditi automatizaciji i virtuelnoj kupovini da neće biti povratka na staro, nije nezamislivo da bi moglo doći do protivreakcije u formi ponovne humanizacije usluga.

Odnosno, nakon duge izolacije i ustezanja od dodira sa drugima usled epidemije, građani koji su u svom tom otuđenju na razne načine propatili, mogli bi da, u želji da čuju ljudski glas i vide ljudsko lice bez maske, otvoreno zahtevaju da se za pultovima u prodavnicama ponovo nađu radnici od krvi i mesa, ili da prosto izbegavaju automatizovane radnje.

Zbog toga, kao i zbog gore navedenih tehničkih poteškoća, iako su društveno-ekonomski uslovi za širenje automatizacije (poput nedostatka radne snage i masovne anksioznosti u vezi zdravlja) u Japanu sada vrlo povoljni, još uvek je rano za predviđanje kojom će brzinom i u kojoj meri biti sprovedena.