Селевац, Топола и сви „наши“ кратери на Марсу

Прву детаљну карту Марса објавио је у јуну 1877. године италијански астроном Ђовани Вирђинио Скјапарели. Његова мапа је, пре свега, садржала географске ознаке које је назвао „каналима“ за које се касније испоставило да су, у ствари, оптичка варка.

Мада су боље упамћени по мапирању Месеца које су започели 1830. године, Јохан Хајнрих Мидлер и Вилхелм Бер су заправо били први „ареографи“ Марса. Медлер је на основу десетогодишњег посматрања Црвене планете нацртао прву карту, а уместо да дају имена разним географским ознакама које су уцртали, Бер и Мидлер су их једноставно означили словима.

Како су се инструменти за посматрање свемира усавршавали, а број посматрача увећавао,  предели на Марсу су почели да добијају имена.

Данас имена топонима на нама суседној планети потичу из бројних извора, али имена великих обележја потичу првенствено из карата које је 1886. направио Ђовани Скјапарели, који се држао грчке митологије, а у мањој мери и Библије.

Последњих деценија велики марсовски кратери добили су имена по важним научницима и писцима научне фантастике, а мањи су названи по градовима и селима на Земљи. О називима топонима на Марсу одлучује Међународна астрономска унија.

Нема само Језеро кратер на Марсу

Част да први добије кратер на Марсу имао је Милутин Миланковић, чије име носи и један кратер на Месецу и један астероид.

Кратер пречника од 118,4 километра носи име нашег геофизичара и астрофизичара Милутина Миланковића још од 1973. године. Лако је видљив на фотографијама јер лежи северно од Олимпус Монса и налази се у равници Ваститас бореалис.

У кратеру су видљива троугласта удубљења, што истраживачи тумаче као остатке леда. У кратеру „Милутин Миланковић” инструменти на орбитеру „Марс реконесенс“ открили су осам таквих удубљења.

Са простора бивше Југославије, 1976. године, Блед је добио част да подари име кратеру на Марсу пречника 7,69 километара, а три године касније Стон, град који је средином 14. века откупила Дубровачка Република од цара Душана и бана Босне Стефана другог, добија кратер од 6,49 километара.

После распада СФРЈ, прво место које је своје име овековечило и на карти Марса 2007. године је поменуто Језеро, место поред Мркоњић Града у Републици Српској, и то наводно зато што му име описује рељеф кратера – удубљење или депресију испуњену водом – у који се спустио Насин ровер.

Словенија и Хрватска 2009. године добијају још два кратера. Камник 10,37 километара и Липик од 48,95 километара. Годину дана касније и Милна на Брачу даје име кратеру од 27,48 километара.

На Марсу постоји и кратер од 3,62 километра у пречнику који је 2011. године добио име Тиват. Нешто већи кратер од 4,82 километра назван је Исток 2014. године, а по месту Селевац код Смедерева 2016. године именован је кратер од 7,3 километра.

На крају, од 2018. године на Марсу постоји и кратер Топола.