Археогејминг - културно наслеђе као инспирација за креативно предузетништво

О археогејмингу млади знају највише. Завичајни музеј у Параћину постаје Центар за развој ове нове области, која примењује „гејминг технологију" у научним археолошким истраживањима.

Стаклодувачи Српске фабрике стакла из Параћина пронели су име града широм света и скоро да нема куће у Поморављу која, у витрини није имала бар неки предмет од разнобојног стакла.

Уз стакло, овај крај био је препознатљив и по индустрији текстила и производњи бомбона.

Производи који си некада излазили из индустријских хала данас су у витринама музеја.

Мапирање креативних индустрија показало је да заинтересованих предузетника који би се бавили овим занатима има и данас.

„Ми се у музеју већ бавимо тиме, али наравно из друге области, из области музеологије, а сад ћемо то урадити на начин да ревитализујемо културно наслеђе кроз креативно предузетништво. То је уједно и наставак наше сарадње и изложбе Привреда Параћина", рекла је Тијана Пешић, вршилац дужности директора Завичајног музеја у Параћину.

Младима најзанимљивији део креативних индустрија је археогејминг.

Спајање археологије и видео-игара омогућава да се реконструише окружење неке заједнице, али и процеси који су се одвијали у прошлости.

Широка је примена и у експерименталној археологији.

„Гејминг у себи укључује виртуелну стварност, проширену реалност, рил-тајм компјутерску графику, као и вештачку интелигенцију, и може на различите начине да буде примењен у самом процесу археолошких истраживања и проучавања прошлости", објаснио је археолог Бранислав Стојановић.

Пројекат подстицања креативног предузетништва у Поморављу финансијски је подржала и Амабасада САД у Србији.

При завичајном музеју, формиран је и центар за археогејминг, који ће, како се Параћинци надају, прерасти у инкубатор иновација за археологију и гејминг индустрију.