Пут кроз српску историју Палатом „Србија“

Спој некадашњих салона република СФРЈ и данашње правне наследнице Србије, чији је председник доследно посвећен равномерном развоју свих региона, нешто је што није до сада виђено, не само на овим просторима већ и на читавом свету.

Званице су у салонима, од којих сваки представља део Србије, биле послужене храном и пићем који су специфични за те крајеве. У делу који представља јужну Србију понуђена им је пиротска пеглана кобасица, а из Војводине сухомеснати производи и кнедле.

Источно крило

Уважени гости започели су програм обиласка јединствених поставки у Палати „Србија“ посетом Источном холу, где су постављене реплика скулптуре Адам из Лепенског Вира, реплика римске двоколице типа "cisium" (које су пронађене у близини Станичења код Пирота), 18 предмета са локалитета Плочник, реплика портрета царице Теодоре, нумизматичка збирка, сет златног накита пронађеног у Јагодин-мали, као и избор предмета са локалитета Винча – Бело Брдо.

Осим тога, Археолошки институт и Археолошки парк Виминацијум поставили су изложбу 17 римских императора рођених на тлу Србије, која је обишла читав свет.

Изложбом су обухваћени императори Трајан Деције, Хостилијан, Клаудије Готски, Квинтил, Аурелијан, Проб, Максимилијан, Галерије, Север II, Константин I Велики, Максимин Даја, Ликиније I, Констанције II, Ветранио, Јовијан, Грацијан, Констанције III.

Јужна Србија

Одмах након посете Источном крилу, гости су се упознали са знаменитостима, предметима, традицијом и познатим историјским личностима из Јужне Србије.

Ту је смештена и поставка ситног накита и грнчарије из 19. века, док је на левом зиду окачен пиротски ћилим.

С обзиром на то да се ове године прославља 100 година од ослобођења Топлице и Јабланице, посебна пажња посвећена је поставци „Топлички устанак 1917“, која приказује фотографије, ратне дневнике Косте Пећанца, војничка писма, дописне карте, оружја и друга сведочанства о страдању и херојству устаника.

Источна Србија

Посебна пажња посвећена је Хајдук Вељку Петровићу, па су у оквиру поставке Историјског музеја Србије о Источној Србији изложени портрет Хајдук Вељка Петровића на штафелају (рад Павла Чортановића), копија „Погибије Хајдук Вељка“ (Стеван Тодоровић), као и пиштољи кремењаци и јатаган Хајдук Вељка.

Вељко Петровић је рођен у селу Леновац код Зајечара у богатој породици. Када је имао 22 године реаговао је против два Турчина која су напала његову сестру, након чега је морао да се одметне у хајдуке.

Учествовао је у бројним биткама против Турака, а истакао се изузетном храброшћу. Прек и увек хајдук, Вељко Петровић није био много дисциплинован, а Совјет је често са њим имао проблема. Године 1810. одликован је златним руским Орденом за храброст.

Посебно се истакао у бици на Варварину, где је и рањен у леву руку. Као крајински војвода упућен је 1811. године у Неготин, одакле је командовао одбраном града. Током херојске одбране је и погинуо у шанчевима.

Остаће запамћен по речима: „Главу дајем, Крајину не дајем.“

Северна Србија, Војводина

Музеј Војводине одлучио је да тема буде присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Због тога је изложено уље на платну Анастаса Боцарића „Присаједињење војвођанских области Краљевини Србији“ из 1926. године.

После пропасти Аустроугарске монархије, октобра 1918. године, Банат, Бачку и Барању запосела је српска војска. Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена сазвана је 25. новембра 1918. године, на којој је проглашено присаједињење три региона Краљевини Србији.

Међу делегатима на Скупштини било је Срба, Буњеваца, Словака, Русина, Немаца, Шокаца, Хрвата и Мађара.

Велика народна скупштина није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (Владе и Скупштине) у овим регионима.

Централна и Западна Србија

Историјски музеј се побринуо да изложи одећу Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, као и њихове портрете (радове Арсенија Петровића и Јозефа Грандауера). Посебну занимљивост представљају реплика Душановог законика и оригинали српских устава из 1885. године, који су постављени у централни хол као симболи српске државе и напредних идеја за време у коме су настајали.

Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе, био је вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевић. Учествовао је у Аустријско-турском рату у аустријској војсци као добровољац.

Пошто је избегао сечу кнезова, изабран је за вођу Првог српског устанка. Командовао је устаничком војском током битке на Мишару и опсаде Београда 1806. године. После слома устанка 1813. године, прешао је у Аустрију, а потом у Русију.

По повратку у Србију, у јулу 1817. године, убијен је по наредби Милоша Обреновића, а његова глава је послата турском султану.

Милош Теодоровић Обреновић био је кнез Србије, којом је владао од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку, а због заслуга је стекао статус војводе.

Други српски устанак подигао је 1815. године у Такову. Учествовао је у најважнијим биткама, као и у преговорима са Турцима. Током његове прве владавине Србија је, захваљујући паметним дипломатским потезима, постала аутономна кнежевина у оквиру Османлијског царства.

Владао је аутократски и није желео да ограничи своју власт, због чега је подизано неколико буна, од чега је најзначајнија била Милетина, након које је донет Сретењски устав.

Током владавине основао је 82 школе, две полугимназије, једну гимназију и Лицеј.

Рашка и Косово и Метохија

Историјски музеј, Музеј фресака и Музеј СПЦ организовали су изложбу у оквиру које су представљени копија личног печатњака кнеза Стројимира, копија фреске Светог Саве (из Милешеве) и копија фреске лозе Немањића (из Дечана), вез на платну „Похвала монахиње Јефимије“.

Кнез Стројимир, средњи син архонта Властимира, по ком је цела династија добила име Властимировићи, кратко је владао у Србији другом половином деветог века, а по изгону је живео у Бугарској.

У средишту печатног поља је патријаршијски крст са стопом, окружен легендом на грчком језику у чијем средишту је равнокраки грчки крст.

Београд

Музеј града Београда изложио је типичан грађански салон са почетка 19. века – стил бидермајер, који је познат по строго формалном и неудобном дизајну, зато што се у њему не треба излежавати или ленчарити, већ седети кратко и уштогљено.

У оквиру салона изложени су порцелан и сребрнина краљице Наталије и Мине Карађорђевић.

Западни хол

Крај туре обележиће поставке Музеја науке и технике, Музеја „Николе Тесле“ и компаније „Скај мјузик“.

Макета лабораторије Николе Тесле на Лонг Ајленду, у којој је српски научник од 1901. до 1907. године радио и намеравао да комерцијално примени патенте бежичног преноса енергије, оствари пренос сигнала преко Атлантика и потврди идеје и резонанцији Земље.

Изложбу чине и урамљена фотографија Тесле на штафелају, радио-апарат „космај 49“ компаније ЕИ „Никола Тесла“, телевизор „никола тесла ТИП 59“ из 1959. године.