Србија једина земља после САД где је обављена трансплантација јајника

„Све је прошло како треба, ми смо недавно урадили ту трансплантацију између две једнојајчане сестре близнакиње, од којих је једна ушла у превремену менопаузу у раним тридесетим годинама и није имала деце. Друга сестра је већ добила двоје деце и сада је она један део јајника дала сестри да би могла да врати хормонску функцију и роди дете“, објашњава гинеколог и стручњак за репродуктивну медицину, проф. др Милан Миленковић.

Према његовим речима, очекује се да би већ крајем ове или почетком наредне године могла да остане трудна.

Код једнојајчаних близнакиња је познат феномен да једна од њих може да уђе у превремену менопаузу јер се њихов ембрион много раније дели, а већина јајних ћелија заврши код друге близнакиње.

„Ово је прва трансплантација јајника у нашој земљи и прва трансплантација између једнојајчаних близнакиња која је урађена ван Америке. У САД је захват урађен код десетак пацијенткиња и све су оне добиле децу, али у Европи и остатку света до сада није рађен“, истиче Миленковић.

У свету је око 200 деце рођено после трансплантације јајника.

Опоравак пацијенткиње иде брзо, операција и постоперативни ток је прошао уредно и сад се хормонска функција враћа.

„Наше визије су почеле да се остварују. Са професором Миленковићем се знам већ 20 година и маштали смо о овоме још почетком века. Само хоћу да поручим да визије свих нас могу да се остваре уколико радимо, сарађујемо и укључимо све наше потенцијале да дођемо до неког циља“, наводи урогенитални хирург проф. др Мирослав Ђорђевић.

Пре шест година први пут је у Србији урађена трансплантација материце, урађена је трансплантација тестиса код једнојајчаних близанаца и сада трансплантација јајника.

„Ми смо јединствена земља у свету где се трансплантација гениталних органа показала веома успешном. Имали смо среће да су у сва три случаја кандидати били једнојајчани близанци и да нисмо морали да укључујемо доста тешку имуносупресивну терапију која је неопходна против одбацивања“, објашњава Ђорђевић.

Напомиње и да се сви ови пројекти и захвати припремају годинама, па и деценијама.

„Милан врло добро зна кроз шта је прошао током усавршавања трансплантације материце у Гетеборгу. Почели су са мишевима, а стигли до ситуације да може да се ради на живим људима. Тренутно сам руководилац пројекта у којем се припремамо за трансплантацију пениса, али све за сада радимо на кадаверичним студијама на Институту за судску медицину“, каже Ђорђевић.

„Увежбавамо све те технике да нема неког недостатка. Када се уђе у салу, онда више нема изласка. Морамо да успемо, а зато морамо да будемо припремљени“, закључује Ђорђевић.