Вакцина против једног од најчешћих врста рака - моћно оружје које имамо и које треба да искористимо

Превенција, која је однедавно у Србији свима доступна - ХПВ вакцина може да смањи ризик од рака за скоро 90 одсто, што је прилично висока стопа заштите, посебно када знамо податак да је хумани папилома вирус (ХПВ) главни узрочник настанка ове болести, и да се многи током живота инфицирају вирусом.

Најчешће, инфекција прође сама од себе, или може да буде и упорна и да доведе до канцера.

Због тога су многе земље увеле обавезну вакцинацију. Однедавно је вакцина доступна и у Србији.

„Ова вакцина практично је једина одобрена вакцина која се користи у превенцији настанка одређених врста карцинома. Ако шире мало погледамо ствар, вакцину против хепатитиса Б, можемо сматрати сличном вакцином, јер је познато да хронична инфекција вирусом типа Б јетре, може изазвати карцином јетре", рекао је у Београдској хроници професор доктор Радан Стојановић, клинички фармаколог.

Наглашава да се вакцина у развијеним државама користи већ 15 година, а да људе најчешће највише интересују нежељени ефекти, које имају сва медицинска средства и лекови, и да они никако нису разлог да се терапија избегава.

„Када је у питању ова вакцина о нежељеним дејствима смо сазнавали из више извора, претклиничка и клиничка испитивања, а ту су и подаци из реалног живота... Генерално да сумирамо, безбедносни профил вакцине је прихватљив, уочена су нежељена дејства током примања вакцине, непосредно након примене као и пар дана после примања вакцине и да су по интензитету била блага а по учесталости - ретка. То је најчешће болно место интрамускуларне примене, значи у мишић, главобоља, понекад пораст телесне температуре, код неких адолесцената вртоглавица, као страх генерално од инјекционих препарата, али ништа спектакуларно што би требало да забрине јавност", објаснио је професор Стојановић.

И девојчице и дечаци могу оболети због хуманог папилома вируса

Сви лако можемо да добијемо неки од ХП вируса, и иако се, када је реч о овој врсти вируса, најчешће помињу девојчице, вакцину као превентивну борбу, треба узети у обзир и код дечака. Од хуманог папилома вируса могу да оболе и девојчице и дечаци, који такође подједнако могу бити и преносиоци.

Сматра се да је ХПВ инфекција најчешћа сексуално преносива болест. Време примене вакцине је врло важно јер од тога зависи ефикасност примене, односно способност да нас вакцина заштити од заражавања и евентуалног развоја карцинома.

„Код жена пре свега то је карцином грлића материце, вулве и вагине, код мушкарца карцином пениса, а за оба пола карцином ануса и одређени карциноми грла.", рекао је проф. др Стојановић.

Време давања вакцине од пресудног значаја 

Професор Стојановић је објаснио да вакцина није лек већ превентивно средство, и да је зато важно време давања јер код онога код кога се већ развила инфекција, вакцина неће бити корисна.

„Суштина је да се да девојчицама и дечацима који нису имали контакт са ХП вирусом, а то су регуаторна тела одобрила, за примену узраста од девет и више година, у пракси се најчешће даје у 11. и 12. години, јер се сматра да је то право време", додао је.

Указао је на то да постоји проблем са смањеним обимом вакцинације.

„Она пружа веома висок ниво индивидуалне заштите, ефикасна је 90 посто код људи који су је примили. Што већи број људи прими вакцину, на тај начин ће се и трансмисија, односно ширење вируса бити смањено, па ћемо у том смислу имати корист од примене", рекао је проф. др Стојановић, и нагласио да „имамо проблем са колективним имунитетом када су у питању друге вакцине, и да због неких научно неутемељених и ирационалних разлога имамо смањен обухват вакцинацијом деце одређеним типовима вакцина".

Ако се прими пре првог сексуалног односа, ефикасност је преко 90 одсто, 99 одсто за неке херпесе, 85 - против појаве кондилома.

„За ову вакцину, мислим да је одзив низак. Није ни у свим земљама света тако висок одзив, он се креће између 20 и 70 посто. Светска здравствена организација има план да то дигне на 90 посто, видећемо како ће то изгледати", каже проф. Стојановић.

Искорењивање рака грлића материце до 2030? 

Деветовалентна вакцина, како је појаснио, значи да садржи делове девет различитих типова ХП вируса и да је значајно то што су међу њима најчешћи изазивачи карцинома.

„Едукација је једини пут који нас може извући и едукован грађанин Србије може бити конкурентан грађанима Европе и света, а мислим да едукација по питању ХПВ вакцине треба да уследи у наредним данима, ако већ нисмо мало закаснили", закључио је проф. Стојановић, додавши да смо „на добром путу", као део глобалне борбе против карцинома који изазивају ХП вируси.

У неким земљама ХПВ вакцина је обавезна, а СЗО планира да искорени рак грлића материце уз помоћ ње до 2030. године.

„План се остварује превентивним мерама. Једно је вакцинација а друго је скрининг, то не треба да заборавимо. И девојчице и дечаци, односно пре свега девојчице које су примиле ове вакцине и даље треба да ису на редовне прегледе, контроле, скрининге, без обзира што су примили вакцију, јер код 10 до 15 посто људи који су примили, дошло је до развоја карцинома упркос вакцини, морамо бити реални и имамо моћно оружје које треба да користимо на прави начин", поручио је проф. Стојановић.