Алек Болдвин, јединствен таленат и скандал мајстор

Александар Реј Болдвин Трећи, или просто Алек Болдвин, рођен је 3. априла 1958. године у Њујорку, као друго од шесторо деце, и заједно са браћом Стивеном, Вилијамом и Данијелом, одлучио да се бави глумом.

Иако га је испрва занимало право, због чега је уписао Универзитет „Џорџ Вашингтон” 1976. године, после се пребацио на Универзитет у Њујорку да студира глуму.

Током студија на колеџу, Болдвин је прву глумачку улогу на телевизији добио у сапуници Доктори. После тога се појавио у још неколико ТВ пројеката, а онда се 1984. године придружио екипи популарне серије Knots Landing.

У том периоду је такође глумио и у позоришту, а свој деби на Бродвеју остварио је улогом у представи Loot 1986. године.

Пробој на велику сцену – Лов на Црвени октобар и номинација за Оскара

Убрзо после тога, Болдвин је добио улогу у свом првом филму – Заувек, Лулу. Затим се као лик духа појавио у Битлђусу Тима Бартона, за који су критичари и публика имали само речи хвале, а филм је постигао велики комерцијални успех.

Уследиле су споредне улоге у комедијама Working Girl и Married to the Mob, пре него што је 1990. године успео да добије улогу агента ЦИА Џека Рајана у Лову на Црвени октобар, адаптацији популарном трилера Тома Кленсија.

Филм је постигао огроман успех на благајнама и зацементирао Болдвинов статус велике глумачке звезде.

У то време, такође се први пут појавио као домаћин и водитељ комичног скеч програма СНЛ (Saturday Night Live). Заједно са Ким Бејсингер глумио је у филму The Marrying Man, а пар се венчао 1993. године.

Болдвин је упоредо са телевизијском и филмском одржавао и позоришну каријеру – године 1991. добио је награду Оби за улогу Prelude to a Kiss, а касније је глумио и у филмској адаптацији.

Одбио је да понови улогу агента Џека Рајана у Патриотским играма и уместо тога се посветио лику Стенлија Ковалског у позоришном римејку Трамвај звани жеља Тенесија Вилијамса. За ту улогу номинован је за награду „Тони”.

Филму се вратио као лик безочног продавца у адаптацији представе Glengarry Glen Ross, Дејвида Мамета. Каријеру је наставио као сујетну хирург и потенцијални убица у нео ноар трилеру Злоба.

Уследио је низ слабије запажених улога, попут драме Ghosts of Mississippi (1996), The Edge (1997) и авантуристичког трилера Mercury Rising (1998), у којем је глумио наспрам Бруса Вилиса.

Сјајну улогу остварио је у мрачној комедији The Cooler, за коју је 2004. номинован за Оскара. Исте године појавио се у споредној улози у Скорсезеовом Авијатору, биографском филму о Хауарду Хјузу.

Пробој у комедију, СНЛ и каснији филмови

Болдвинова филмска каријера помало се успорила тих година, али се пробио у телевизијске воде улогом арогантног и харизматичног продуцента Џека Донахјуа у ситкому 30 Rock (2006–2013). Популарна серија ауторке Тине Феј омогућила је Болдвину да покаже своје комичарске вештине, због чега је два пута награђен Емијем – 2008. и 2009. године.

На филму је тих година добијао већином споредне улоге, мада је било запажених, попут оних у Скорсезеовом трилеру Двострука игра (2006) и остварењима Вудија Алена To Rome with Love (2012) и Blue Jasmine (2013). У драми Still Alice (2014) глумио је мужа жене (Џулијана Мур) која пати од Алцхајмерове болести.

Болдвин је 2011. године започео везу са инструкторком јоге Хиларијом Томас, а наредне године су се венчали. И даље су у браку и имају шесторо деце.

Упоредо са још неколико филмова у којима се појавио протеклих година, Болдвин се прошле деценије вратио на Бродвеј са психолошком драмом Сирочад (Orphans).

Ипак, у популарни мејнстрим вратио се честим појављивањем у комичним СНЛ скечевима у којима је имитирао америчког председника Доналда Трампа, за шта је освојио свој трећи Еми 2017. године.