„Београдско пролеће“ покушаће да засија старим сјајем

По узору на велике музичке фестивале у Сан Рему и Опатији, априла 1961. године одржано је прво Беогардско пролеће. Фестивал забавне музике одржан је у Дому синдиката, а на конкурс је стигло око 200 песама. Удружење џез музичара изабрало је четрнаест за такмичарски део.

Бети Ђорђевић памти почетке овог фестивала.

„Мислим да је то златно доба, баш шездесете, и Београдског пролећа и свих фестивала“, сматра позната вокална солисткиња.

„То је заиста постао један престижан фестивал у тадашњој Југославији који је окупио најзначајнија имена. Нема ко се није појавио на том фестивалу“, наглашава Зоран Дашић Даша, композитор и текстописац.

Публика бирала победника

Фестивал је трајао три вечери, две полуфиналне и једно финално, а свака композиција извођена је у две верзија са различитим певачима и оркестрима. Био је то први фестивал на коме је публика бирала победника.

„То и јесте поента целе приче. Правиш музику за народ и народ бира. Жири може да има своје виђење, а најчешће се код публике не прихвати“, наводи Дашић.

Бети Ђорђевић је седамдесетих година певала у Западној Немачкој, што је утицало на њен стил и избор песама. Када се вратила у Југославију и почела да наступа на фестивалима, доминантан је био амерчки реперотар.

На фестивалу Беградско пролеће учествовала је четири пута – 74, 76, 77 и 79. године. Песма са наступа из 1976. Почнимо љубав из почетка и данас се пева.

„Песма ми се одмах допала. Радили су је велики мајстори, Александар Кораћ, аранжман велики Звонимир Скерл. То није могло а да не буде добро“, истиче Бети Ђорђевић.

И „Легенде“ су наступале на Беогардском пролећу 1988. године и то са неочекиваним појачањем.

„Са глумцем Марком Николићем и ми смо узели прву награду, што можда није било тако тешко у том тренутку. Било ми је јасно када смо се појавили на сцени и када је Марко са нама изашао, као да је Елвис Присли, цела сала је била на ногама и пре почетка песме“, сећа се Драган Дашић.

Време шлагера

Доба Београдског пролећа је и време шлагера, када су учешће на фестивалу и победа значили много.

„Данас када неко победи, као да није ни било. Траје дава, три дана по новинама чланци и готово. Друго, тада је била и велика конкуренција. Било је много мање извођача и певача него данас, али је квалитет био много бољи“, сматра Дашић.

Током година фетсивал је растао па су се на њему могле чути и градске песме, романсе чак и дечија забавна музика. Године 2009. почела је обнова фестивала на иницијативу Војкана Борисављевића и Уметичког ансамбла „Станислав Бинички“, као и 2014. када су извођене евергрин композиције шездесетих и седамдесетих.

Фестивал је потребан, али његова будућност је неизвесна

Пре неколико дана најављен је велики повратак Беогардског пролеће ове године.

„Сада нико не може да каже да ли ће фестивал успети или не јер зависи од пуно различитих фактора“, каже Бети Ђорђевић.

„Мислим да је то заиста потребно, пре свега граду и Србији, али бојим се какав ће бити одзив аутора“, додаје вођа „Легенди“.

Да ли ће предстојећи фестивал забавне и популарне музике који ће се одржати у Комбанк дворани, некадашњем Дому синдиката, вратити стари сјај Беогардском пролећу, показаће време.

„Све зависи и од медија. Медији су ту јако битни. Мислим на радио станице и телевизије, пре свега. Ако они дају подршку таквој врсти музике, онда ће бити успешан. Ако их протерају са својих програма као неактуелне, неинтересантне, нису у тренду и тако даље, онда од тога неће бити ништа“, убеђен је Драган Дашић Даша.

Конкурс за учешћа на фестивалу отворен је од 05. јануара до 15. фебруара.