Коме филм „Дара из Јасеновца“ има упитне намере

Пре америчке публике и чланова Академије, српском кандидату за Оскара титулу је дао тамошњи магазин Варајети. „Филм о холокаусту са упитним намерама“ насловљен је текст критичара Џеја Вајсберга. Детаљно описивање радње, ликова и кадрова, пресеца оштром критиком:

„Проблем са филмом је двоструки: његов нескривени антихрватски, антикатолички нативизам је запаљива смеса за тренутне расцепе између Србије и њених комшија, а док усхићено приказује садизам, супротстављајући га дечијој невиности, склања у страну размишљања о опасностима национализма, убилачког расизма и геноцида, и на њихово место ставља јефтине сензације и осећања“.

На текст оштро одговара и редитељ првог играног филма о усташким злочинима у јасеновачком логору, Предраг Гага Антонијевић:

„То није критика, то је памфлет и политичка етикета, написан са намером да се спречи да чланови Америчке академије за филмску уметност и науку гласају за 'Дару из Јасеновца'. Утицаће то сигурно на одлуку, смем да потпишем. Не очекујемо сада ништа...“.

У одбрану филма који је снимљен уз подршку државе стају бројни њени званичници. Директор Фисмског центра Србије, каже, мишљењу једног човека не треба придавати толико пажње.

„Људи су направили вероватно најбољи филм на одређену тему како су знали и умели. Да ли је то добро или лоше, то ће публика да цени, критика и стручна јавност. Јако интересантно да није било коментара нити на једну критику након новинарских пројекција у Београду и да се на друштвеним мрежама и на медијима људи нису изјашњавали о филму када су га видел. Сад се изјашњавају на нешто што је написао један човек и филмски критичар“, пита се Гордан Матић, директор Филмског центра Србије.

Другачији ефекат од тренутног очекивао је стручни консултант на сценарију, Мајкл Беренбаум, иначе стручњак за Холокауст. Пре него што је пала прва клапа говорио је за РТС.

„Консензус који имају историчари је познат, али ова прича није о бројевима. Стаљин је једном рекао да је смрт милиона људи статистика, а он је убио милионе људи. Смрт једне особе, нарочито детета је трагедија и сви могу да се идентификују са дететом, сви разумеју рањивост детета и испричати причу кроз искуство девојчице је снажно. Историја је показала како поделити Србе и Хрвате. Можда ће филм, његова прича, моћи да их учини мање раздвојенима, можда чак и мало ближима“, сматра Мајкл Беренбаум.

Амерички поглед на српског кандидата за Оскара, ипак, није јединствен – специјализовани сајтови пишу и да Дара из Јасеновца приказује ретку страну холокауста из очију десетогодишње девојчице, и да се надају да ће затворити мрачно поглавље историје. Има и оних који истичу да их је прича искрено дирнула.