Екранизација првог романа о српском Чернобиљу поверена Бјелогрлићу и Ршумовићу

Петнаестог октобра 1958. године огласио се централни аларм за детекцију повишеног радиоактивног зрачења у Винчи. Током експеримента група младих научника је озрачена. За оболеле од радијационе болести, једино решење било је хумана трансплантација коштане сржи. Она је обављена у париском Институту „Кири“ први пут у свету.

Професор Медицинског факултета и директор Пејсмејкер центра Клиничког центра Србије Горан Милашиновић написао је роман Случај Винча у којем је описао та драматична дешавања.

„Два најважнија мотива су ми била то што су особе које су озрачене, које су оболеле од радијационе болести, наши научници окривљени после да је то заправо била једна људска грешка, што мислим да није истина и у роману покушавам да покажем да то заправо није истина, да су они заправо били жртве науке, а не људска грешка у суштини“, објаснио је аутор књиге.

Критичари кажу да је Случај Винча веома занимљиво штиво.

„Могло би се рећи да је она занимљива по форми, да је она провокативна по могућностима исхода радње и да је то стилски веома хомогена књига“, истиче књижевни критичар Петар Пијановић.

Према овој књизи припрема се и филм по сценарију Вука Ршумовића, а у режији Драгана Бијелогрлића.

„Радни назив филма је Чувари формуле и за сада је то тако. Мислим да то негде на добар начин описује нашу причу која у великој мери има и филмског заплета, наравно и људске драме“, наводи Ршумовић.

Редитељ Драган Бјелогрлић сматра да је аутор ову причу представио као узбудљиву људску драму са елементима трилера.

„Посебно начин на који је он представио то дело је једна изузетно узбудљива људска драма са елементима трилера која је изузетна инспирација за филм на коме управо радимо Вук Ршумовић и ја“, открива Бјелогрлић.

Роман је инспирисан истинитим догађајем. Петоро озрачених научника је преживело трансплантацију, један није.