Страх од екрана: како подићи срећнију децу у дигиталном добу

Екрани су благодат за запослене родитеље, посебно оне који су сами: посадите дете испред телевизора или му пустите видео-снимак на телефону или таблету – и спас – имате 10 минута да обавите пословни разговор, оперете веш или се истуширате.

Бебе испред екрана

Међутим, др Џин Шински, шеф лабораторије која проучава учење и памћење беба на Универзитету у Лондону, каже да деца пре друге и по године не уче много из свега што виде на екрану . „Млађима је тешко да уче из видео-снимка без помоћи одраслих“, каже Шински, „зато што имају потешкоћа да разумеју говор и не виде релевантност догађаја на екрану у стварном животу.“

Постоји и хипотеза о измештању: док ваше дете седи испред екрана, пропушта нешто што би потенцијално њему много више пружило, као што је читање приче, игра у парку или чак само спавање. Истраживања показују да родитељи последњих година све мање читају приче малој деци. Ово је потенцијално штетно, наглашава Шински, јер читање књига обогаћује речник детета речима које се не користе често у свакодневном животу.

Не постоје посебне смернице о времену које би мала деца требала да проведу испред екрана, али Светска здравствена организација препоручује нулто време испред екрана за бебе млађе од годину дана и сат или мање дневно за децу од две до четири године.

Неки истраживачи наглашавају да ово јесте идеално, али и да није изводљиво у многим породицама и предлажу формулу за „смањење штете“. Провођење двадесетак минута у гледању дечјих канала у друштву родитеља много мање је штетно за развој детета, него да проводе сате и сате без надзора и гледају садржаје намењене одраслима.

Друга важна ствар је врста садржаја који гледају. Оно што је важно, каже Шински, је да садржај програма буде спор, едукативан и прилагођен узрасту. Садржаји који се приказују на каналима као што је Бејби ТВ је идеалан, по његовом мишљењу.

Појављују се истраживања која показују и да превише времена проведеног испред екрана може довести до тога да деца имају оскудан речник, да буду мање способна да контролишу свој темперамент и да буду хиперактивна и агресивнија. Али важно упозорење за ово, истиче Шински, је да скоро све ове студије утврђују само корелацију, а не узрочност.

„На пример, да ли продужено гледање доводи до потешкоћа са пажњом или је детету са потешкоћама у пажњи дозвољено више гледања?“. Такође је вероватно да ће постојати и други фактори који предвиђају исходе у вези са изложеношћу екрану и развојем, као што су родитељски стрес и социоекономски фактори.

Дакле, постоји ли икаква предност провођења толико времена испред екрана за малу децу? „Једна ствар је да је њихова фина моторичка контрола побољшана због онога што раде на екранима осетљивим на додир“, каже Шински, али то може бити превисока цена за оно што неће бити развијено.

Предшколци

Када деца напуне две године, образовне предности времена испред екрана почињу да се примећују. И оно што је важно, каже психолог др Сандра Метерс са Катедре за педагогију Оксфордског универзитета, је оно што се дешава за то време. „Ако се дете бави оним што је на екрану на продуктиван начин, постоји много доказа да оно учи“, каже професорка. „Али неће све апликације, игре и програми бити добри за њихов развој.“

Одабир квалитетне апликације или игре је од суштинског значаја. Када је у питању садржај, Метерсова каже да је кључна реч „укључити мозак“ – да подстиче активно, а не пасивно ангажовање. Желите да видите дете како реагује на оно што види.

Такође је од виталног значаја да заједно истражујете дигиталне садржаје. „Размишљајте о апликацији или игри као о књизи“, каже Метерсова, „као о нечему што ће вам омогућити да квалитетно проведете заједничко време са дететом.“ Мала деца највише уче из друштвене интеракције, наглашава професорка.

Основци

До ове фазе ћете вероватно почети да осећате како дете разуме технологију боље од вас. Да би решила овај проблем, Парвена Каур, стручњак за технологију и мајка двоје мале деце, покренула је портал Kidsnclicks.com како би оснажила родитеље.

Оно што је кључно, сматра она, јесте да који год уређај или апликацију дате свом детету, сами се носите са тим. „Пре него што свом детету купите било шта у вези са технологијом, запитајте се: Имам ли времена да ово разумем? Да учите дете да плива, не бисте купили гуму за пливање и само га бућнули у воду, знали бисте да су то само алати. Исто важи и за куповину технологије.“

Већина родитеља брине о технологији, и иако је важно да не дозволите да вам ово измакне контроли, то морате да решите са својим дететом. Кејт Едвардс, помоћник начелника за безбедност деце на интернету, саветује да се малој деци нагласи да имају моћ над свиме што их плаши: „Они имају контролу. Ако их нешто плаши, требало би то да искључе и да испричају родитељима о томе.“

Средњошколци

Многа деца су на друштвеним мрежама много млађа од 13 година, али Каурова истиче да закони о заштити података значе да сајтови друштвених медија захтевају да деца имају 13 година да се региструју. Као и са апликацијама, када дође време, погледајте било коју веб-локацију коју дете прати. Запамтите, такође, да будете узор одговорним коришћењем друштвених медија, напомиње Каурова –ограничите и своје време које проводите скролујући по телефону.

Ако ваш тинејџер воли видео-игре, уверите се да разумете шта се дешава у игри и када може доћи до граничне тачке. „Замислите колико бисте били љути када бисте морали да престанете да гледате неки филм у кључном тренутку приче“, каже Каурова.

Постоје и разговори које треба да водите са тинејџерима о томе да буду љубазни према другима и на мрежи и ван мреже. Питајте их шта мисле како се други осећају, посебно они којима је тешко – то може бити добар почетак.

Многи родитељи брину да ће њихово дете бити злостављано на мрежи – што је оправдана брига – али можда је ваше дете насилник. Разговарајте са децом о томе када „лајк“ на друштвеним мрежама може значити да сте посматрач. Ово нису лаки разговори, али боље је нешто рећи и бити искрен у вези са сопственим недостацима, него их оставити да сами пливају немирним водама.

Млади одрасли

Превише младих одраслих добија сексуално образовање преко интернета, каже Вил Гарднер, извршни директор Чајлднет интернешнела. „Али порнографија није нормално понашање; то је фантазија, и насилна је. То не одражава здраве партнерске сексуалне односе, а посебно је понижавајућа за жене.“

Млади људи треба да схвате да је порнографија прављена да заради новац, а не да их научи било чему корисном о сексу или о изгледу. Али настојте да ваша реакција не доведе до тога да се дете осећа посрамљено зато што гледа порниће. Већина младих људи, и заиста већина људи, понекад гледају порнографију. Последња ствар коју желите да урадите је да натерате дете да осети да сте толико ужаснути тиме да никада не могу да разговарају са вама о томе шта осећају.

Почните тако што ћете их уверити да, шта год да вам кажу, нећете бити љути или узнемирени, нити их осуђивати. Осим ако ово не знају, вероватно ће се превише плашити да буду искрени. И немојте започињати разговор ако сте узнемирени или љути. Питајте дете шта је гледало и питајте га како се осећа у вези са оним што је видело. Подвуците да не би требало да се стиде; ако је лакше, водите овај разговор док сте у шетњи или у колима, тако да се не гледате лицем у лице и да буде мање напета атмосфера.

Чајлднет је наручио истраживање како би открио шта родитељи говоре својој деци како би их извукли из овог вртлога дезинформација. „А они су одговорили – ништа! Родитељи се не оглашавају на те теме“, каже Гарднер. „Иако је то тежак разговор, апсолутно морате да се укључите у њега ако сте родитељ. Морате то деперсонализовати, али морате бити сигурни да ваше дете зна да порнографија, сексизам и злостављање једноставно нису у реду“.

Суштинска порука, а ово важи за било коју старосну групу, јесте да помогнете свом детету да схвати да ако се осећа непријатно због било чега, то је оправдана брига и да је у реду да то подели са другима. „Сексуално узнемиравање на мрежи може имати различите облике: снимање и дељење интимних слика, претње силовањем, слање порнографских слика или о увреда због сексуалне оријентације“, наводи Гарднер.

„Ако млади мисле да је овакво понашање нормално, неће га пријавити и наставиће се. Они морају да знају да ако осећају да се прелази граница, имају право да очекују да такво понашање престане.“

Као и код свих старосних група, млади одрасли ће бити веома свесни како користите дигиталне уређаје. Разговарајте са њима о својим проблемима, као што је искушење да проведете превише времена на мрежи. Разговарајте о породичним границама око, рецимо, коришћења телефона – можда се договорите да га не користи за столом за време оброка, на пример.

Технологија доноси огромне предности за све нас. Али стварни свет је такође важан.