Аутохтоне сорте воћа – квалитет, а не изглед

Банку гена и семена покренула је породица Петровић, иначе биолози, а најмлађа међу њима, Ивана Петровић, која је јуче докторирала, гостујући у Јутарњем програму истиче да ситуација са аутохтоним сортама није тако лоша као што се на први поглед чини, али да је доступност велики проблем.

„Трудимо се због тога да подстакнемо произвођаче да се више окрену тим сортама јер и потрошачи данас више цене квалитет него изглед. То нам успева зато што смо ми жива банка гена, што значи да имамо попис газдинстава на којима се налазе та стабла“, наводи Петровићева.

Ове године је урађен само попис стабала, а недавно је у Привредној комори Србије извршена и прва размена семена. План за наредну годину је да се отвори школа калемарства, како би се заинтересовани научили како да накалеме старе сорте воћа.

Банку гена и семена аутохтоних сорти за сада води група људи која се овог посла латила из чистог ентузијазма, али је њихов број сваког дана све већи, додаје гошћа Јутарњег програма.

„Старих сорти је све мање зато што се не гаје у монокултури, а приноси су много слабији него код нових сорти. Такође, људи из неког разлога више воле да воће и поврће добро изгледа. Међутим, у последње време се ситуација окреће у корист старих сорти и квалитета“, сматра Ивана Петровић.

Највећи проблем биолозима тренутно задаје то што се у различитим деловима Србије иста сорта различито зове. Испоставило се да је за успех очувања старих сорти предност била што су очувани мали поседи.

Осим што су укусније, аутохтоне сорте су и отпорније. Није им потребно толико пестицида и прихране јер су прилагођене нашим агро-еколошким условима. Поред тога, агро-туризам је све популарнији и људи желе да дођу у једну земљу и пробају нешто уникатно што не могу да пробају на неком другом месту.

Поред воћа, велики напори су уложени да се пронађе семе кромпира месечара. За сада је пронађен само код једног узгајивача, али постоји нада да ће се наћи још негде. Његова предност је изузетна отпорност на штеточине и кратак вегетациони период.

Сорте и семена се размењују без надокнаде како би се што више повећала доступност садног материјала за ентузијасте и људе који гаје за своје потребе.

„Међутим, то не значи да ми нећемо подржати неког калемара који жели да продаје те саднице, јер сама намера да их неко гаји је позитивна. Акција је тренутно фокусирана углавном на ваљевски крај, али ће ускоро бити покренуте још три банке семена у Србији“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, Ивана Петровић.