И овог августа метеорски рој Персеида нам спрема светлосни спектакл на небу

Током августа очекује се метеорски пљусак „Персеида“. Астрономи процењују да ће најактивнија ноћ за „кишу метеора“ бити 12. на 13. август, али и упозоравају на све веће светлосно загађење које отежава посматрање ноћног неба.

На свом путу око Сунца Земља често пролази кроз делове где се налазе мала тела, налик на каменчиће, који су у астрономији познати као метеoриди. Иако из наше перспективе изгледају као незаборавни светлосни ефекти на небу, ова појава представља једну врсту олује која се дешава услед распадања комета.

„Та мала тела, ти каменчићи улећу у Земљину атмосферу. Због трења са ваздухом они се усијавају и ми ту појаву видимо као сјајан траг. Та појава се назива метеор. У народу је познатија као 'звезда падалица'“, објашњава Јован Алексић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

Метеорски ројеви се јављају током целе године. Овог месеца, присуствоваћемо киши метеора познатих као Персеиде, чији се максимум очекује око 12. августа.

Могу се јасно видети и голим оком, па вреди погледати у небо током ведрих августовских ноћи.

„Проблем код метеора је што се брзо крећу и самим тим што се брзо крећу они јако брзо беже из видног поља телескопа. Није их лако ни сликати. Ја рецимо до сада нисам успео никад да сликам метеор“, наводи Михаило Рацковић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

Светлосно и атмосферско загађење умногоме отежава посматрање таквих призора, па и не чуди што су на проблем загађења вештачком светлошћу први почели да упозоравају астрономи.

„Светлосно загађење значи да у Београду блешти од вештачких извора светлости, а наравно ту је и атмосферско загађење, пуно смога. Препоручујемо гледаоцима да увек такве свари посматрају ван урбаних средина, ван светлосног и атмосферског загађења где је тамно и чисто небо“, додаје Алексић.

Забрињава то што велики број становника Земље, због светлосног загађења, уопште нема прилику да јасно види како ноћно небо заиста изгледа. То, по свему судећи, постаје привилегија.