Неочекивано порекло азијских мумија

Пустињска врућина је природно мумифицирала стотине тела закопаних у Таримском басену у западној Кини пре отприлике 4000 до 1800 година. Очувани остаци ископани су деведесетих година прошлог века. Они који су сахрањени пре око 4000 година припадали су култури Сјаохе, становништву које се бавило сточарством и пољопривредом. Њихови ковчези у облику чамаца били су другачији од осталих у региону. И очувани сир, пшеница, просо и одећа од западноевроазијске вуне – пронађени у њиховим гробовима – указивали су на далеко порекло.

Неки антрополози су сматрали да и црте лица мумифицираних људи указују пре на европске него на азијске корене, те су их означавали као придошлице. Пажњу научника посебно је привукло врло очувано тело жене са дугом тамном косом и белим шеширом.

Ипак, нова студија открива да је мумифицирана група припадала локалном становништву – са древним азијским коренима.

Јинћу Цуеј, археогенетичарка са Универзитета Ђилин у Кини, и међународни научни тим анализирали су ДНК 13 мумија пронађених у Таримском басену (од пре отприлике 4100 до 3700 година), и пет других мумија из оближњег басена Џунгарије (од пре око 5000 до 4800 година).
Анализом тела из Таримског басена установљено је азијско порекло, које се углавном може пратити до ловаца-сакупљача који су насељавали већи део северне Евроазије пре више од 9000 година. Тај налаз сугерише да су мумије припадале популацији која се миленијумима није мешала са странцима, објавили су истраживачи у часопису Нејчер. Нису пронађене ДНК везе са западноевроазијским сточарима из културе Афанасијево (Афанасево), иако су их неки истраживачи сматрали претходницима народа Сјаохе.

Афанасијевско порекло показало се код појединих становника Џунгарије. Млечни протеини пронађени у зубном каменцу седам таримских мумија указују на то да су ти људи редовно конзумирали млечне производе, што су вероватно усвојили од потомака културе Афанасијево у Џунгаријском басену, кажу истраживачи.