Решена тајна кинеске неолитске цивилизације која је нестала пре четири хиљаде година

Преостали трагови културе Лиангжу, која се протезала дуж обала делте реке Јангце на истоку Кине, сведочанство су невероватних способности овог јединственог неолитског друштва на измаку каменог доба, пише Сајенс алерт.

Археолошки остаци града Лиангжу сведоче о бројним друштвеним, културним и технолошким достигнућима из тог периода, посебно у пољопривреди и систему наводњавања.

Користили су веома софистициране архитектонске конструкције – укључујући систем канала, брана и резервоара за воду – због чега су научници Лиагнжу назвали „Венецијом Истока“.

Међутим, ниједно од ових чуда није преживело. 

После скоро хиљадугодишњег успона, култура Лиангжуа мистериозно је нестала пре око 4.300 година, а древни град је нагло опустео.

Научници никада нису успели до краја да схвате шта је могао бити узрок, мада је већина претпостављала да су вероватно катастрофалне поплаве узроковале нестанак ове цивилизације.

„На очуваним рушевинама пронађен је танак слој глине, што указује на могућу везу између пропасти напредне цивилизације и поплава реке Јангце или поплава из Источног кинеског мора“, објашњава геолог Кристоф Шпетл са аустријског Универзитета у Инсбруку.

Међутим, из самих слојева блата није било могуће извући јасне закључке, али научници тврде да сада имају много јаснију слику поплаве која је потопила овај величанствени град.

У новој студији, Шпетл и међународни тим истраживача отишли су много дубље од древних наслага блата, испитујући минералне формације (или спелеотеме) као што су сталагмити из две подводне пећине у региону, које чувају хемијске трагове древних климатских услова на овом подручју.

Под руководством професора Хајвеи Џанг са Универзитета у Суџоу њихове анализе узорака показале су да се урушавање града Лиангжу поклопило са периодом екстремно великих падавина које су пре више од 4.300 година вероватно трајале деценијама.

„Огромне монсунске кише вероватно су довеле до тако јаких поплава Јангцеа и његових притока да чак ни софистициране бране и канали више нису могли да издрже толике водене масе, које су уништиле град и приморале становнике да се одселе“, наводи професор Шпетл.

Истраживачи претпостављају да су климатске промене око делте реке Јангце такође утицале и на друге неолитске културе које су насељавале ову област.

„Археолошки налази сведоче о постојању великих иригационих система, као што су велике бране у билизини града Лиангжуа, које су изграђене измећу 5300. и 4700. године пре нове ере“, наводи се у студији.

Пошто је кишни период дуго потрајао и друге древне културе су се повукле тако да нису наставиле живот Лиангжуа – док поново није наступио дуг сушни период који је довео до „коначне смрти“ неолитских друштва у овој области.

Отприлике у исто време, кинеско друштво је ушло у ново историјско поглавље око 2070. године пе нове ере када се оснива династија Сја, која се сматра првом кинеском династијом на чијем челу је био владар Ју Велики.

„Многи документи упућују на то да је владар Ју основао династију Сја јер је са успехом управљао поплавама река, неки налази сугеришу да се његов успех пре може приписати климатским променама“, објашњавају истраживачи и напомињу да и њихови подаци о спелеотемама такође поткрепљују ову тезу.

„Ова сазнања пружају нове чврсте доказе да се успон династије Сја догодио у контексту велике транзиције са влажне на суву климу, у складу са кинеским историјским записима и претходним студијама“, стоји у студији објављеној на порталу Science Advances.