Научници открили тајну мозгова пчела

Научници су упоређивали величину и тежину мозгова разних инсеката који садрже независне специјализоване регије за обраду визуелних информација, звукова, мириса, па чак и меморије.

Међутим, величина мозга, било код инсеката или код кичмењака, попут птица и сисара, не даје увек реалну представу о његовој снази. Разлог је и то што неке животиње – посебно оне које лете, попут птица, имају гушће збијене неуроне како их мозак својом величином и тежином не би ометао у лету.

Професорка Ребека Китинг Годфри са Универзитета у Аризони и њен тим, проучавали су мозак инсеката користећи недавно развијену технику за бројање можданих ћелија. Издвојили су мозак 450 инсеката који спадају у 32 различите врсте, укључујући пчеле, осе, мраве и неке врсте мува, пише часопис Њу сајентист.

Сваки мозак је био самлевен и натопљен раствором који ослобађа језгра сваке мождане ћелије. Затим су додали боју од које језгра постају флуоросцентна, што им је омогућило да их изброје у малом узорку, под посебним епифлуоресцентним микроскопом који користи ултраљубичасто светло. На основу тих узорака коначно су проценили број неурона у целом мозгу одређене врсте.

Истраживачи су открили да су неке пчеле, посебно оне из рода Augochlorella, имале врло велики број неурона у поређењу са величином мозга – око два милиона по милиграму. То је више и од броја неурона који имају мале птице, попут краљића (Regulus regulus), који има око 490.000 ћелија по милиграму.

С друге стране, мрави, у поређењу са пчелама и осама, имају мали мозак и релативно мало можданих ћелија. Једна врста мрава анализирана у студији имала је само 400.000 ћелија по милиграму.

Ипак, научници сматрају да је вероватније да разлика у броју можданих ћелија код инсеката нема много везе са нечим што би се могло назвати интелигенцијом. То је хипотеза коју тек треба испитати.

Једна од учесница истраживања са Универзитета у Аризони, Вулфила Гроненберг, сматра да летећим инсектима више неурона вероватно треба како би оснажили њихов вид потребан за лет.

„Ткиво мозга је скупо у енергетском смилу, па ако вам не треба, нећете га ни имати“, наводи Гроненберг.

„Код птица су уочене прилично густе мождане структуре, а неке пчеле имају сличну густину“, каже професорка Годфри, мада признаје да их је изненадио изразито низак број можданих ћелија код мрава.