Да ли ћемо у будућности јести само месо из лабораторије

Култивисано месо решава много проблема јер се на веома контролисан начин производи и, како бројне студије показују, такво месо ће бити све потребније, јер ће због раста популације бити потребно све више хране. Према проценама, до 2050. године се очекује да ће на земљи живети десет милијарди људи и поставља се питање како све те људе прехранити.

Месо и животињски протеини су веома важни у исхрани, али би оваквом производњом меса и бројни етички проблеми које укључује конвенционална производња били отклоњени.

„Много вегана подржава овакав начин производње меса зато што се животиње не убијају. А опет, пошто би било потребно мање животиња онда је мања и та негативна страна класичне производње меса. Познато је да је та сточна индустрија доста велики извор загађења. Такође, захтева и велику потрошњу воде и енергије и земљишта да се узгаји храна за исхрану стоке. Све то није потребно када се производи култивисано месо“, наглашава др Ивана Гађански из Института „Биосенс“.

Да ли ће то значити крај сточарства?

Увек се поставља питање шта ће онда бити са пољопривредом, сточарством и свим оним људима који живе од производње меса. Како додаје гошћа Јутарњег програма, о томе се често разговара када се говори о производњи култивисаног меса, али треба имати у виду да та производња нећи бити у почетку толико интензивна да би могла да угрози пољопривредне произвођаче.

„Осим тога, не треба заборавити да су животиње и даље потребне како би се од њих узео узорак. Тренутно, такође, није могуће направити велике количине, као ни бифтек, већ само млевено месо", напомиње гошћа Јутарњег програма.

Управо и ти грумени, такозвани нагети, који ће се продавати у Сингапуру у ствари ће садржавати веома мали проценат меса направљеног у лабораторији. Остало ће бити брашно и зачини.

„Када је направљен први хамбургер 2013. године, разговарала сам са Марком Постом који је направио тај хамбургер и питала га каквог је укуса. Сам он је рекао да је доста сув, зато што су то искључиво мишићна влакна, а за пун укус меса су потребне и масти и зачини“, објашњава др Ивана Гађански.

Када ће се култивисано месо појавити у Србији?

Најаве су да ће на тржишту Европске уније прво лабораторијски узгојено месо бити доступно 2022. године. Прво у ресторанима, онда и у продавницама. У Србији су управо на Институту „Биосенс“ у току два пројекта која финансира амерички Институт добре хране. Ради се на технологији за производњу култивисаног меса, али тренутно нико више не ради у тој области.

„Проблем су, нажалост, финансије. Један од великих разлога зашто још увек ни у свету не може да се купи. Чак ни овај потез у Сингапуру, који је велики потез за индустрију алтернативних протеина, да је једна национална регулаторна агенција одобрила коришћење, али још увек не може ни тај грумен пилетине ни тамо да се купи. Прво ће бити доступан у ресторанима за неколико месеци. У Израелу такође постоји један ресторан, али пошто немају одобрење националне регулаторне агенције, свако ко жели да поједе тај бургер мора да потпише да је сагласан са свим могућим ризицима“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму др Ивана Гађански.