Чоколада – дар од бога или храна богова

Течну чоколаду, од мрвљеног семена какаоа и љуте паприке, правиле су Маје пре три и по хиљаде година. Пили су је и астечки владар и цар Карло Пети, а чоколаду коју данас познајемо, тврду и у штанглама, први су направили Холанђани. 

На свету, процењује се, постоји око шестсто врста чоколада.

„Ја стварно верујем да не постоји особа на свету којој се не допада бар један од тих шест стотина укуса. Што се мене лично тиче, ја највише волим укус млечне чоколаде која није превише слатка“, рекла је, гостујући у Јутарњем програму, др Ивана Лончаревић са Технолошког факултета у Новом Саду.

„Када је у питању састав чоколаде, најважнији састојак је какао. То је сировина која се увози јер какаовац расте у далеким екваторијалним областима Африке, Централе и Јужне Америке и Азије", рекла је др Лончаревић и додала да се 70 одсто зрна какаоа производи у Западној Африци.

Остале сировине су шећер у праху, млеко у праху, коштуњаво воће, лешник паста.

Технолошки процес је, иначе, свуда сличан и није се дуго мењао.

Потрошачима саветује да обрате пажњу на разлику између какао крем табле и праве чоколаде, јер чоколада садржи заиста прави какао маслац и квалитетнија је.

„Чоколада је најквалитетнији и нутритивно највреднији кондиторски производ јер је какао зрно у њему благотворно. То су открили још древни народи на подручју данашњег Мексика пре 3.500 година. Тада нису знали да направе чоколаду, али су приметили да зрно какаоа има позитиван утицај на њихово здравље и расположење. Они су култивисали дрво какаоа, пекли зрна, додавали воду, латице цвећа, мед, зачине, папричице и тај напитак назвали чоколатн и одатле нам име чоколада“, испричала је др Лончаревић.

Објаснила је да наука и данас потврђује да чоколада садржи нека важна једињења која позитивно утичу на наше здравље – антиоксиданси који успоравају старење и могу утицати на спречавање канцера, а ту су и минерали – магнезијум, гвожђе, цинк, бакар, манган. Алкалоид теобромин из какао зрна је такође материја која помаже у борби с кашљем. Треба поменути и да чоколада садржи и кофеин, али и серотонин, хормон среће.

Када је реч о белој чоколади, каже да се води полемика о томе да ли је она уопште чоколада, јер садржи мало какаоа. Наводи да – што је чоколада тамнија – то је здравија.

Поред позитивних ефеката чоколаде, има и негативних као што су каријес и проблеми с кожом, али, др Лончаревић стаје у одбрану чоколаде јер, како наводи, чоколада се фино и брзо топи и не задржава се дуго у устима.

Каже да су чоколаде које се налазе на нашем тржишту квалитетне, да имамо добре стручњаке који на факултетима детаљно изучавају процес производње.

Коментаришући технологију производње чоколаде, разочарала је многе домаћице и рекла да је немогуће направити добру и праву чоколаду код куће, имајући у виду компликован и захтеван процес производње овог слаткиша.