Ако се ћирилицом поносите, али је не користите на интернету, више немате изговор

Ћирилицом се поносимо, али је не користимо у свакодневном животу, нити на интернету. Већина професора у основним и средњим школама користи латиницу, а поред наведених постоје и технички проблеми за употребу ћирилице.

„Сам фонт где би људи писали магистарске или дипломске радове штампали, имамо мањак фонтова. Ми рецимо имамо проблем да немамо тастатуре на ћирилици. Самим тим прихватање ћирилице није на завидном нивоу“, напомиње Душан Стојичевић, председник УО РНИДС.

Нови ћирилични фонт Етар РНИДС направљен је наменски пре свега за екрански приказ. Бесплатно се може преузети са сајта РНИДС.РС

„Зашто су важни такви фонтови? Пре свега на интернету постоји доста ћириличких фонтова чије је преузимање могуће по прилично повољним условима, често и бесплатно. Међутим то су често неке ћирилице које не подржавају неке специфичне карактере из српске ћирилице, пре свега када је реч о курзиву“, објашњава Дијана Милутиновић, саветница за маркетинг и комуникације РНИДС-а.

У Русији и Бугарској рекламе по закону морају бити и на ћирилици, а код нас све уговоре, фискалне рачуне и комуникацију на друштвеним мрежама пишемо или штампамо углавном латиницом.

Наша деца причају на мобилним уређајима на енглеском језику, па држава треба да више подржи развој језичких технологија, јер углавном нема подршке на српском. Пројекат COMtext урађен је у намери да помогне ИТ компанијама и стартапима који развијају решења за српски језик, као и широј пословној заједници уз дугорочни циљ очувања српског језика у дигиталној ери.

„Ми смо узели да се бавимо прављењем тих ресурса и алата за правно административни језик који је у доста широкој примени у правосуђу, адвокатури, јавној управи и свакодневном пословању, тако да се надамо да ћемо већ направити прве ресурсе и алате за обраду ове врсте језика до краја године“, наводи Слободан Марковић, саветник за дигиталне комуникације УНДП-а.

Ако буде средстава, стручњаци следеће године настављају посао у областима медицине, економије и медија, али упозоравају и на ризике које доноси виртуелна реалност. У њој ће разумевање говорног језика бити првенствени начин за комуницирање са уређајима, што може онемогућити коришћење српског језика, ако се благовремено не потрудимо да се то промени.