Ђавољи ветрови, невиђени земљотреси, црвена прашина… Револуционарна мисија на Марсу се завршава

Робот је на Марсу провео скоро 1.500 дана. Они који су водили мисију, прогласили су крај програма након што Инсајт није одговорио на две контролне поруке из Насине лабораторије за млазни погон у Пасадени у Калифорнији. Мисија је завршена више од четири године након што је робот на Марс слетео 26. новембра 2018.

Томас Цурбухен, помоћник администратора Насиног директората за научне мисије у Вашингтону, рекао је да су „иако је опраштање од свемирске летелице тужно, фасцинантна истраживања која је спровео Инсајт разлог за славље”. Сами сеизмички подаци из ове мисије програма Дискавери нуде огроман увид, не само у тајне Марса већ и у друга стеновита тела, укључујући Земљу.

Организована да траје само две године, мисија је продужавана два пута. Али велика акумулација прашине на његовим соларним панелима изазвала је сталан пад извора напајања.

Марс је налик хладној пустињи у којој је редовна појава усковитлане прашине. Током времена које је Инсајт провео на Марсу, преживео је олује прашине и вртлоге познате као ђавољи ветар.

На крају, ништа није могло да спречи црвену прашину да створи непробојни слој на соларним панелима, као што је и снимљено на једном од последњих селфија са мисије – у априлу.

Упркос свим изазовима, Инсајт је сачувао снагу како би наставио да снима са свог положаја у равници званој Елизијум планиција. Ипак, убрзо је морао да полако гаси своје инструменте, један по један.

За разлику од других ровера, Инсајт је дизајниран да остане на месту слетања и тако изврши први „мониторинг" Марса, опремљен низом соларних панела, комплетом инструмената и роботском руком.

Инсајт је ушао у историју тако што је открио прве потресе на другој планети и „чуо”, односно забележио како Марс тутњи – више од 1.300 пута током своје мисије.

Потреси су попут земљотреса које доживљавамо на Земљи, само мало другачији када су у питању разлози. Замислите Марсову кору као једну џиновску плочу. Ова кора има пукотине јер планета наставља да се смањује док се хлади. Ово „чини стрес" у кори Марса, која се растеже и потом пуца, наводи се у објашњењу појава названих и „тутњавом Марса”.

У мају, Инсајт је снимио „велики”, потрес магнитуде 5 јединица, који је слао вибрације кроз планету најмање током шест сати.

Још растопљено језгро

Подаци које је прикупио Инсајт такође су открили нове детаље о неистраженом Марсовом језгру и кори, укључујући и то зашто је Марсово језгро – још увек растопљено. Налази могу да расветле да ли је икада био у стању да подржи живот и како су се камените планете попут Марса и Земље формирале у Сунчевом систему.

Иако је прашина на крају окончала мисију Инсајта, као и код других роботских истраживача на Марсу на соларни погон, попут ровера Опортунити, ипак је направљена обимна студија. Тако је Инсајт прикупио свеобухватније податке од било које друге мисије послате на површину Марса, наводе из Насе.

Током четири године, снимао је дневне временске прилике на Марсу, језиве звукове ветра, прошао марсовске зиме и посматрао хиљаде излазака и залазака Сунца.

Омогућио је научницима да стекну потпунију слику Марса и прикупио информације које ће бити од кључне важности када људи, једног дана, слете на „црвену планету”.

„Ми смо Инсајт сматрали пријатељем и колегом на Марсу у протекле четири године, тако да је тешко рећи збогом. Али заслужио је да оде у пензију”, рекао је Брус Банерд, главни истраживач мисије.