Воја Антонић, творац „Галаксије" зна како је почела „случајна" дигитална револуција

Дигиталне технологије и рачунари, у потпуности су завладале свим сферама наших живота, али ретки знају како је све почело, а кренуло је са „Галаксијом", првим југословенским рачунаром, који је конструисао Воја Антонић, чувени српски иноватор пре скоро четири деценије.

Читајући литературу о микропроцесорима на летовању 1983. године, Антонић је развио идеју првог домаћег кућног рачунара. Сасвим случајно, вођен практичним разлозима, Воја је покренуо дигиталну револуцију.

„Ја сам мислио само неки скроман, најпростији и најjефтинији рачунар да направим, и да објавим, мислио сам, можда ће се наћи неко ко ће хтети исто то да направи, испоставило се да је хтело преко осам хиљада људи", каже Воја Антонић, творац „Галаксије".

Почетком осамдесетих, Влада Југославије контролисала је прилив страних кућних рачунара. Забрањен је увоз компјутера скупљих од педесет марака, али народ је налазио нове илегалне начине да увезе опрему, што је узроковало распад домаће индустрије кућних рачунара. Опстала је једино „Галаксија".

„Људи су покушавали шверцом, могло се купити, али коштало је јако пуно, а Галаксија је управо била, тј. њена главна ствар је била што је она била приступачна за тадашњег грађанина Југославије", изјавио је Жарко Живанов, програмер из Новог Сада.

Можда и најважнији допринос Воје Антонића је тај што је упутство за самоградњу овог рачунара понудио људима потпуно бесплатно, уз програме и видео игре.

„Писао сам оперативни систем за Галаксију, све осим аритметике сам решио сам, аритметику нисам умео тада да решим, нисам имао довољно знања за то", додао је Антонић.

И данас „Галаксија" окупља велики број заљубљеника, који са носталгијом коментаришу своје прво искуство са овим рачунаром.

„Када сам ја то све скужио, китови су били распродати, ниси могао купити 88', 89' - готова је та прича била, имали смо своје ПС тад и тако, али ми је и даље била ужасно фора да сам сложим свој компјутерчић ,колико год био слаб у односу на оно што је било тада", каже Сеад Џубур из Загреба.

Функције овог рачунара, разликују се у односу на оне које поседује модеран компјутер, али је његов значај далеко већи.

„Рачунари који су у оно време коришћени били су првенствено за играње игрица и учење програмирања, али за те две ствари Галаксија је била савршена. Ти људи који су тада кренули са програмирањем су они који су годинама касније основали рачунарске фирме", испричао је Живанов.

Воја ускоро пуни седамдесет година, али страст за компјутерима не престаје.

Данас о њима пише, а своју улогу у историји рачунарства коментарише скромно - каже да је то случајност која је последица радозналости и потребе.