Зашто верујемо да ми заслужујемо добру карму, а други не

Уобичајено је веровање да постоји нека виша сила изван људских бића, попут космичке силе која осигурава на дуге стазе да се добре ствари дешавају добрим људима, а лоше ствари злим.

Професорка социјалне и психологије личности на Универзитету Јорк у Торонту, Синдел Вајт, која се дуго бави проучавањем карме, истиче да упркос чињеници да се толико људи придржава овог натприродног система веровања, истраживачи још увек не знају много о томе.

Зато су, у студији објављеној у часопису Психологија религије и духовности, проф. Вајт и њене колеге истражиле како психолошка мотивација људи покрећу њихова уверења о карми.

Испоставило се да постоји прилично себична пристрасност у томе како се карма испољава: Широм популације, када људи размишљају о сопственој карми, то има тенденцију да буде прилично позитивно. Али када размотре како карма утиче на друге, углавном подразумева закључак да су многи заслужили лошу карму.

Трајна привлачност карме

Концепт карме је укорењен у погледу на свет многих азијских верских традиција, попут хиндуизма и будизма, али је постао распрострањен и на друге, укључујући и нерелигиозне заједнице. У последњих неколико година, он је ушла и у поп културу.

Тејлор Свифт, Чапел Роан и Џоџо Сива, између осталих уметника, сви су објавили песме са темом карме. У песми Свифтова упоређује добру карму са свим позитивним аспектима свог живота: почев од дечка до мачке која јој преде у крулу јер је воли. „Карма је опуштајућа мисао“, певуши она. „Сигурно ми завидиш што за тебе није?“

Културна тежња ка божанској правди има везе са нашом жељом да верујемо да ће етичко деловање и саосећање бити награђено – што значи да сви имамо неку моћ да утичемо на своју судбину.

„Људи желе да верују да су им животи праведни“, каже проф. Вајт. „Воле када се људи понашају праведно једни према другима и када мисле да ће проћи кроз свет на предвидљиве начине и да ће људи добити оно што заслужују.“ Веровање у карму може да нам помогне да лакше пребродимо неуспехе и друге изазове, додаје професорка, јер ће у неком тренутку добро понашање сигурно бити награђено.

„Карма и друга натприродна веровања вас наводе на помисао да постоје више силе које се брину да ћете на дуге стазе добити оно што заслужујете“, наводи професорка.

„То вас може учинити оптимистичним и сигурним да ће се ствари, на крају, завршити позитивно.“

Карма награђује мене, а кажњава тебе

У свом новом истраживању, тим професорке Вајт је спровео неколико експеримената са више од две хиљаде људи, које су замолили да пишу о кармичким догађајима у свом животу или животима других.

Већина испитаника (86%) је изабрала да пише о нечему што се десило њима самима, а од тих људи, скоро 59% је описало позитивно искуство – што је био резултат, како су веровали, карме. Мањи број учесника студије проф. Вајт (14%) је изабрао да пише о нечему што се десило другим људима – а 92% се фокусирало на негативно искуство узроковано лошом кармом.

У другом експерименту, испитаницима је речено да пишу о нечему што се десило њима самима или неком другом, и укупно, 69% оних који су писали о себи фокусирало се на позитивно кармичко искуство, док се само 18% оних којима је додељено да пишу о неком другом бавило позитивним кармичким искуством других.  

Закључак је био јасан: Карма је добра када размишљамо о томе како утиче на наше животе, а лоша када разматрамо како утиче на друге.

Резултати појачавају идеју да смо сви психолошки мотивисани да себе доживљавамо као „моралне и оне који су заслужили срећу“, како су аутори студије рекли, „и да друге људе доживљавамо као примаоце праведних казни за њихова злодела“.

„Људи су генерално прилично мотивисани да себе гледају позитивно и да размишљају о свим аспектима свог живота на начин који их ставља у позитивно светло“, истиче професорка.

„Можете се осећати добро у вези са собом мислећи да контролишете добре ствари које вам се дешавају, и можете се осећати сигурно у својој будућности ако мислите да можете да чините добре ствари сада како бисте створили добро за своје будуће ја.“

Вероватно постоји неколико објашњења зашто се фокусирамо на кармичку казну када разматрамо како карма утиче на друге људе. Делимично, не осећамо снажну потребу да позитивно гледамо на друге људе.

„Постоји много разлога зашто желимо да имамо више самопоуздања и гледамо себе у позитивном светлу, али немамо исту мотивацију да се фокусирамо на позитивне ствари у животима других људи.“. Објашњавање негативних искустава других људи као кармичке казне, додаје професорка, задовољава наш мотив правде – или природну склоност да верујемо да људи добијају оно што заслужују.

Даља истраживања

Професорка Вајт наставља да проучава карму, укључујући и то да ли нас кармичко размишљање чини великодушнијим према другим људима и да ли је већа или мања вероватноћа да ћете им помоћи или их казнити.

За сада се чини да стално размишљање о карми има „прилично позитивне последице“, напомиње проф. Вајт – иако се неки људи превише оптерећују кармичким казнама за друге.

„Све је то део слике ових већих натприродних система веровања, што улива снагу у животе људи и може им помоћи да се осећају боље у вези са одређеним стварима.“  „Али то није универзално добро у свакој ситуацији“, истиче проф. Синдел Вајт.