Магнус Линдквист, бизнис футуролог: Ко жели да разуме будућност нека пита баку

Магнус Линдквист је шведски футуролог, аутор и предавач, познат по истраживању будућности, иновација и глобалних трендова. Његов рад обухвата анализу начина на који технологија, економија и друштвене промене обликују свет у наредним деценијама. Као тражени говорник, инспирише компаније и појединце да размишљају ван оквира и припреме се за неизвесну будућност.

Аутор је више књига у којима комбинује научне увиде са практичним примерима, помажући организацијама да донесу боље одлуке. Његови наступи су динамични и провокативни, а сарађује са бројним лидерима и институцијама широм света.

Био је гост Копаоник бизнис форума 2025. и том приликом дао је интервју за РТС.

Ви сте футуролог, што звучи слично као метеоролог. Да ли Вас критикују као метеорологе када Ваша предвиђања нису тачна?

– Мислим да мање, јер људи морају да се облаче у складу са временом, па кад метеоролози погреше, ми покиснемо или нам је превруће. Ја се више фокусирам на шире теме – начин живота, технологију, понекад геополитику и слично. У ствари, ретко се бавим предвиђањима. Више указујем на ствари и отварам људима видике ка новим могућностима и новим начинима размишљања.

Али ипак себе називате футурологом. Ако могу да приметим, људи Вас плаћају да им кажете шта их чека у будућности, попут астролога. Зашто би нека компанија платила футуролога? Како то објашњавате? Односно, како побољшавате њихов бизнис?

– Па, мислим да ако би постојао један јасан рецепт за успех, ја не бих зарађивао јер би људи радили само то. Али лепота могућности и успеха је у томе што постоји много различитих начина. Зато морамо да се окружимо различитим идејама, размишљањима, утицајима, трендовима и слично. Пре 20 година, након што сам доживео многе неуспехе у другим стварима, пробао сам ово и испоставило се да сам у томе добар.

Зато ме компаније плаћају да говорим о будућности.

Али не гледате у звезде или у карте. Где налазите те идеје?

– Покушавам да посматрам дугорочне трендове, тако да доста времена проводим анализирајући статистике. Не само оно што је  у моди. Ако желите да разумете моду, прошетате улицама Београда или Стокхолма и видите шта је модерно. Али ако желите да разумете дугорочне трендове, гледате у статистике, читате књиге по библиотекама и понекад разговарате са старијим људима – како је некад било, како је сада – да бисте разумели међугенерацијске промене.

Дакле, Ви бисте рекли да баке најбоље знају?

– Апсолутно. Ако желите да разумете будућност, разговарајте са баком или васпитачицом у вртићу. Оне знају. Јер једна је окружена будућношћу, а друга има дугорочну перспективу.

Споменули сте праћење трендова, а „трендспотер” је Ваше друго занимање. Али како знате да је тренд дуготрајан, а не само пролазна мода?

– Па, генерално гледано, не знате, зар не?

Често судимо о стварима – „Ово је ружно, ово је глупо.“ Као избор за Песму Евровизије, на пример. Многи кажу да је то бесмислено, а ипак је све популарнија у последњим деценијама. Зато често треба да се уздржимо од доношења пресуда.

Наше лично мишљење о нечему није толико важно. Већина ствари је изненађујуће краткотрајна. Неки трендови преживе, али углавном су пролазни. Ипак, постоје ствари које су дугорочне по својој природи. На пример, демографија и старење друштва. Ми већ знамо колико ће бити педесетогодишњака за 20 година, јер су већ ту, већ су рођени.

Неће пасти са звезда, што би се рекло. То је један од начина да сагледамо будућност.

А кад смо већ код трендова, можете ли да наведете неки који је био озбиљно потцењен, а који је неочекивано заживео?

– Има их доста, али мислим да ако бих Вам пре неколико година рекао да ћете користити паметни телефон као психотерапеута због вештачке интелигенције, већина нас би рекла: „Ма не, то је научна фантастика, то је далеко у будућности.“ А сада сви користе чет-ботове – било као пријатеља, сарадника, помоћника, или, као што сам ја урадио, као психотерапеута. Потценио сам колико брзо ће тај тренд заживети и колико ће бити успешан.

А ако кажете да чет-бот може бити као психотерапеут, да ли ја могу да користим чет-бот као футуролога? Да ли бисте могли да останете без посла?

– Ја сам потпуно отворен за то да вештачка интелигенција може много боље да предвиђа будућност јер може да обрађује много више података и брже. Али из шаха смо научили нешто важно.

Пре 30 година, компјутер је победио човека у шаху. А данас најбољи шахисти користе вештачку интелигенцију да побољшају своју игру. И мислим да је то добар модел.

Али да ли понекад прецењујемо моћ вештачке интелигенције? Мислимо да ће све бити вештачка интелигенција у блиској будућности. Ако смем да Вас подсетим, 1969. године када се човек спустио на Месец мислили смо да ћемо тамо живети до двехиљадите. Није се десило.

– Слажем се. Обично смо заслепљени садашњим тренутком. Као после Божића – поједете много хране и кажете: „Никада више нећу јести.“ Али само неколико сати касније, поново сте гладни.

Када кажемо да ће вештачка интелигенција бити свуда, имамо погрешну слику. Треба да размишљамо о томе као о струји. Када је струја била нова, размишљали смо о справама – електрично светло, електрична када. Али струја је постала стабилна и, што је најважније, невидљива.

Данас нико не узвикује: „О, Боже, електрична лампа!“ – осим ако није веома пијан. 

Вештачка интелигенција ће пратити исти пут. Постаће стабилна, невидљива, уграђена у саму структуру нашег света. Неће више бити спектакл.

И за крај, каква је будућност испред нас?

– Нисам песимиста, нисам оптимиста – ја сам „могућниста“. Ако сте „могућниста“, онда тражите начине да Вас будућност одушеви.

Зато ћу цитирати гитаристу The Edge из U2 – када га питају како изгледа будућност, он каже само једну реч: „Боље.“

Свиђа ми се. Дакле, Ви сте оптимистички могућниста?

– Јесам, оптимистички могућниста.