Лепо ми је кад чујем аплауз пошто слетимо, признаје Дина Миловановић, једна од девет пилоткиња у Ер Србији

Пилот који је заслужио громогласни аплауз на лету из Подгорице био је Драган Пискаревић и како наводи гошћа Београдске хронике, недавно су се срели и коментарисали то слетање, али наглашава да је за њих то ипак уобичајена ситуација.

„Ми смо апсолутно припремљени за сваку овакву ситуацију. Ми то вежбамо сваких шест месеци у нашим редовним симулаторским тренинзима, тако да није то никакво изненађење. Често слећемо на неки морске аеродроме, где се лакше ствара магла, мада није зима, као код нас. Тако да, често се сусрећемо са маглом и имамо искуства да је превазиђемо”, објашњава Дина Миловановић.

Постоји и посебна процедура за слетање по магли за коју се врши припрема и пред полетање и пред слетање. Иначе, постоје стриктни критеријуми по којима се одређује да ли сам лет може да се настави, односно у ком тенутку се доноси одлука да ли се иде на алтернативни аеродром или не, објашњава гошћа Београдске хронике.

„Наравно, сви су укључени у ту одлуку, од контроле лета која уз метеорологе проверава колика је тачно видљивост на земљи, и идемо до такозваног минимума одлуке да ли слећемо или правимо 'неуспели прилаз' па идемо даље на алтернацију. Тако да у сваком тренутку смо јако концентрисани. Трудимо се обоје да јако пажљиво пратимо наше инструменте. Капетан је посебно концентрисан на прва светла која ће да види у прилазу на писту, и чим то види, авион слети”, објашњава пилоткиња.

„Ер Србија” у корак са светом по броју жена пилота

Гошћа Београдске хронике, свршени студент Факултета организационих наука, радила је једно време као стјуардеса, а пре него што је прешла у летачко особље, што јој је одувек била жеља, постала је мама и коначно уписала Академију и завршила је. Када је изашао конкурс у “Ер Србији”, пријавила се, примљена је и већ шест година ради као пилот.

„Имамо девет дама и чујем да се много младих девојака пријавило у Академију и потенцијално ће се по завршетку запослити у 'Ер Србији'. Тако да, идемо добрим темпом да сустигнемо неке компаније по броју жена пилота, али у односу на цео свет мислим да смо у добром квадранту”, додаје Миловановићева.

Признаје да ужива у летењу и да јој није потребно додатно време да се опорави после путовања. Када каже да је пилот углавном јој питања постављају они који се боје летења и који желе да чују шта су ризици.

Аплаузи путника после слетања, и поред тога што се у пилотској кабини не чују, како каже, су јој симпатични.

„Мислим да је то ипак неки тренутак када путник жели да се захвали на угодном и безбендом лету. Признајем. Лепо ми је кад то чујем”, каже пилоткиња Дина Миловановић, на крају гостовања у Београдској хроници.