Шест научно потврђених начина како да будете срећнији ове године

Неки људи су рођени да буду срећнији од других. Али без обзира на то да ли сте особа која пева под тушем и плеше на киши, или сте више мргуд, задовољство није нешто што нам се само дешава. Сви можемо да променимо неке навике да унесемо више радости у своје животе.

Дакле, ево наших најбољих савета за срећнију 2025. годину.

Стварајте нова пријатељства, посебно у старијем животном добу

Пријатељство користи људима свих узраста, али у каснијем животу може постати посебно важан извор среће. Док старији људи обично смањују круг пријатеља како би дали предност дружењу са онима који их добро познају, истраживања показују да је добра идеја да останемо отворени за нова пријатељства, јер нам она дају мало другачије предности у поређењу са породичним везама, које се често заснивају и на обавезама.

Како су пријатељства добровољне, необавезне везе које могу почети или завршити у било ком тренутку, обично су забавнија и мање напета или оптерећујућа од породичних односа.

Иако се старије особе могу суочити са бројним препрекама које могу отежати упознавање нових људи, на неки начин требало би да нам буде лакше да склапамо нова пријатељства: као личности смо зрелији, стичемо више друштвених вештина, опуштенији смо и комуникативнији. А труд да одржимо квалитетна пријатељства док старимо је вредан тога, јер се предности протежу даље од само психолошког благостања – то такође побољшава наше когнитивно функционисање и физичко здравље.

У ствари, истраживања доследно указују да су пријатељства једнако важна као и породичне везе у предвиђању благостања у одраслом добу и старости.

Вежбајте „конфелитет“

Саосећање или „учешће у болу“ је добро позната основа правог пријатељства. Ова емпатија нам помаже да успоставимо јаке везе када је нашим пријатељима потребна помоћ. Али постоји супротно стање које је релативно непознато и једнако важно – конфелитет – што значи „заједничка радост", то је потцењен аспект добрих односа и могао би бити једнако важан као и саосећање за одржавање пријатељства, показују бројне студије.

Ентузијастично учествовање у радости пријатеља – и постављање питања о њима – јесте основа да будете добар пријатељ. Уколико одреагујете пасивно – или потцените успех свог пријатеља – ризикујете да нарушите везу.

Волонтирајте

Готово је клише рећи да ако урадите нешто за неког другог чини да се осећате боље, али што се више зна о алтруизму, чини се да је то истинитије.

У ствари, студије су откриле да волонтирање може помоћи чак и код низа стања као што су хронични бол и депресија. Студија из 2002. године, на пример, показала је да су волонтери који се боре са хроничним болом када су додељени да помажу другима уочили да је интензитет бола опао током волонтирања.

Друге студије су показале да брига о животињама може побољшати наше здравље, а брига о собним биљкама може нам помоћи да напредујемо, посебно у старости.

Неки пружаоци здравствених услуга сада чак прописују волонтирање као један посебно ефикасан облик превенције: упућивањем људи да се укључе у активности заједнице. Одласци на часове сликања, бициклистичке групне туре, сакупљање добротворних прилога – све више се показују као валидне здравствене интервенције које би такође могле да смање притисак на здравствени систем.

Повежите се са својим прецима

Постоји још један начин на који би вам прошлост могла помоћи у садашњости. Истраживања показују да упознавање са нашим прецима може имати дубоке психолошке користи. Породичне приче о превазилажењу невоља, на пример, могу бити оснажујуће када се пренесу на нову генерацију.

Сузан М. Мур, професор емеритус психологије на Технолошком универзитету Свинбурн у Мелбурну, открила је да људи који знају више о својој породичној историји имају већи ниво задовољства и благостања. Ангажовање на истраживању вашег породичног стабла може довести до дубљег разумевање вашег места у свету.

Такође вам може дати афирмишући осећај перспективе и захвалности – сазнање да је ваш данашњи живот омогућен борбом и снагом ваших предака у име оних који долазе после њих.

Правите листу 

Набрајање добрих ствари које вам се дешавају у животу је прастари савет, али он подупире једноставну, али добро доказану интервенцију.

Испоставило се да писање листе од три добре ствари које су нам се догодиле може помоћи да побољшамо расположење. Било да се ради о догађају који мења живот, као што је полагање важног испита или рођење бебе, или нешто наизглед неважно, као што је случајни сусрет са старим пријатељем или уживање у прелепом заласку сунца – постоји све већи број истраживања која показују да то може да побољша наш осећај благостања.

Не ради ништа

Ово би могло да звучи необично, али истраживања указују да ако превише очекујемо да ће нас нешто усрећити заправо може бити препрека да то и осетимо.

Вероватно сте нешто слично и сами искусили током неког великог догађаја или забаве којој сте се радовали, а која није испунила та очекивања.

Истраживања су такође показала да жеља и тежња за срећом такође могу повећати осећај усамљености и неповезаности. Зато се препоручује усвајање стоичког става и прихватање чињенице да је живот препун успона и падова.