Кукање утиче на оног ко кука, али и оног ко га слуша

Зашто многи, нарочито у зрелим годинама, сваку непредвиђену ситуацију прво посматрају из песимистичког угла? Како уз стечену мудрост сачувати, бар делимично, ентузијазам из младости и да ли је тзв. кукање вентил или пут до зачараног круга незадовољства?

Др Споменка Мујовић наводи да је кукање погубно за онога ко кука, а и за онога ко га слуша, јер онај ко слуша има довољно својих проблема, а кукање је лоше за здравље, погубно за разлику од смеха који је велики лек.

Кукање и смех мењају биохемију у нашем телу, објашњава Мујовић, и то како реагујемо на проблеме и добре ствари у свом животу, утиче на нервне ћелије директно, које утичу на жлезде са унутрашњим лучењем, а оне на цео организам.

„Ако се пробудим узнемиреног срца, прво ставим руку на своје срце и кажем му да га волим. Треба својим органима изразити љубав, обратити се свом телу, сваком органу. То је дивна ствар, да се повремено из главе уселимо у паметно тело и кажемо му добро јутро, све је дивно, моје срце је ту, захвална сам што куца, дишем лако и меко, сјајно. Као и кад си болестан, ако си позитивно настројен, брже ћеш да оздравиш“, истиче Мујовић.

Докторка саветује да је значајан разговор са собом у огледалу и одлука да ћемо овом свету подарити, не своје кукање, него радост, љубав, мир.

Свако то може, додаје Мујовић, али људи нису тога свесни, па једноставно, не трагају ни филозофски, ни религијски, за миром, радошћу и љубављу, који су три основна дара Духа Светог. 

„Драги људи, смејте се што више, видите шта вас радује, јер то ће директно да одржава ваше здравље у добром стању“, наглашава др Споменка Мујовић, на крају гостовања у Јутарњем проргаму.