Водоинсталатер Славко Барешић више воли да му је пуно срце него новчаник

У време када сваки дан стижу вести о томе како је тешко пронаћи доброг и повољног мајстора, прича о водоинсталатеру Славку Барешићу који онима који немају да плате, ради бесплатно, звучи готово невероватно.

Замена славине кошта 4.000 динара. Уградња бојлера између пет и шест, а отпушавање канализације, 6.000 динара. Али има мајстора, чији се ценовник заснива на људскости. Славко Барешић је водоинсталатер две деценије, нема ситуације у којој се није нашао, а већ пет година, онима који немају да плате, ради бесплатно.

Све је почело када га је породица са троје деце позвала да отпуши канализацију.

„Ја сам рекао и цену отпушавања канализације. Отпушио сам тамо и отпушио. Видео сам у каквом је кућа ужасном стању. Био сам прљав јер канализација када се ради, човек се просто прља. Хтео сам руке да оперем, кажу бојлер нам не ради. Зашто бојлер не ради? Кажу не ради већ три месеца. И онда сам просто пришао бојлеру да видим да ли цури. Бојлер не цури. Проверим електрику и видим да је грејач страдао. Одем у оближњу продавницу, купим грејач, заменим, угрејемо воду. Било је опште весеље у кући и општа радост“, прича мајстор Славко.

Помаже болеснима, самохраним родитељима, социјално угроженима. Каже, не броји бесплатне поправке. Важно му је само да људи буду срећни, а најчешће зову да очисти бојлер од каменца, поправи водокотлић, замени славину.

„Често на терену срећем ситуацију где људи немају новац, па погодим цену, али урадим бесплатно. На крају кажем, ништа нисте дужни, кад видим ситуацију у кући. Ти људи доста ћуте, неће да кажу. Неко за неког зове, у већини случајева“, додаје Славко.

Онима који немају да плате, уколико је нешто ситно, на пример, када треба да се замени пловак у водокотлућу, мајстор Славко купи и материјал. Људи му се увек обрадују, али га, каже, поједини и чудно гледају, није им јасно како то да неће да наплати.

„Посебно што ме неки људи први пута виде или звали су ме из комерцијалних разлога, договорили смо цену, а ја не наплатим. Онда ме гледају мало чудно. Ситуација је било разних. Код једне породице сам радио, исто је било троје или четворо деце. Пошто ја волим да певам доста, ја сам и запевао и онда су када су славили детету рођендан звали мене да им ја будем гост и да певам. Донели су караоке, па сам их забављао на рођендану. Тако да је то било, пуно срце, пуно двориште деце и ја са њима“, са осмехом се сећа мајстрор Славко.

Пуно срце, пуно двориште и једна прелепа прича која нема цену.