Да ли је сода бикарбона магично средство за чишћење куће које штити животну средину

Новинарка Би-Би-Сија признаје да мрзи кућне послове, али такође не воли да користи комерцијалне производе за чишћење јер брине да су штетни за људе и за животну средину. Зато је одлучила да испроба наводна „магична својства“ овог прашка. Да ли би могао да јој помогне да јој кућа буде чиста, а да уједно не брине о животној средини, као и да јој уштеди новац.

Одржавање куће коришћењем основних елемената као што је сода бикарбона (позната и као натријум бикарбонат, натријум водоник карбонат NaHCO₃) је вишегодишњи трик који су користиле старе домаћице, али који се промовише у последње време на друштвеним мрежама, као и на сајтовима посвећеним здрављу. Идеја је да у одређеним ситуацијама сода бикарбона може да замени производе за чишћење купљене у продавници, штедећи не само околину већ и кориснике од негативних последица.

Осим што се опремила потребном количином соде бикарбоне, обратила се и хемичару Нејтану Килаху, професору на Универзитету Тасманије у Аустралији. 

„Свако својство чишћења које ћемо добити од соде бикарбоне произилази из хемијских својстава које има“, каже професор. „Када чистимо, постоје различити састојци у прљавштини који се могу хемијски модификовати содом бикарбоном.“

Сода бикарбона је база или алкал, објашњава професор, што значи да има висок pH. Стога је један од њених хемијских својстава да је у стању да уклони водоник у облику јона из других материја.

Зато коришћење соде бикарбоне за уклањање каменца у чајнику не би било идеално – каменац је такође база, тако да то двоје обично не би реаговало. За то је потребна киселина. У ствари, то је златно правило. „Киселине су добре за чишћење база“, каже Килах, „док су базе добре за чишћење киселина“. (Зато је популарни онлајн тренд комбиновања соде бикарбоне и сирћета у газирану смешу за чишћење скоро потпуно погрешан – две супстанце једноставно поништавају једна другу.)

Хемичари тврде да сода бикарбона није средство за чишћење

„Већина савета за употребу соде бикарбоне за чишћење не функционишу", истиче хемичар Дарио Бресанини, професор са Универзитета Инсубриа у Кому, Италија, и аутор књиге Наука о чишћењу. Истиче да је збуњен перцепцијом јавности о успешности соде бикарбоне. „Видите све ове измишљотине од лимуновог сока, сирћета, соде бикарбоне и кухињске соли. Већина ових рецепата је потпуно лажна“, каже Бресанини.

Њена висока pH вредност, додаје, је кључна моћ соде бикарбоне. Може се користити за сузбијање непријатног мириса у ципелама, који обично стварају органске киселине које производе бактерије, и мирис поквареног парадајза у фрижидеру који ствара кисела течност, али то је мање-више то. Чак је и ова моћ прилично слаба.

Штавише, сода бикарбона није детерџент – она не може да сакупи прљавштину. Већина прљавштине око нас је масна, каже Бресанини. Да бисте то очистили, потребни су вам сурфактанти, молекули који смањују површинску напетост између два материјала. „Сапун је сурфактант. Шампон садржи сурфактант,  детерџенти садрже сурфактанте. Сода бикарбона не."

Међтим, новинарки Би-Би-Сија је успело да очисти масан плех захваљујући соди бикарбони и врелој води. То је, објашњава хемичар, зато што су маст и сода реаговали претварајући се у јачу базу. То је један од начина да очистите загорелу и масну шерпу. Испоставило се да се на тај начин производи сапун – иако би стварни сапун, произведен са правим састојцима у правим пропорцијама, био бољи, напомиње професор.

А шта је са онлајн трендом употребе соде бикарбоне за косу? Не радите то, саветује Бресанини. Алкалне супстанце подижу мале плакове, или кутикуле, које покривају наше длаке, чинећи их слабијим. То је разлог зашто су шампони благо кисели, за разлику од сапуна.

Сода бикарбона је добра за животну средину, али њена производња није

И професор Килах и Бресанини тврде да чишћење содом бикарбоном није опасно (све док не мислимо да ћемо воће дезинфиковати ако га оперемо у раствору соде бикарбоне, или док је не мешамо са другим хемикалијама и ризикујемо да произведемо опасне хемијске реакције), али истичу предности чишћења комерцијалним средствима за чишћење. 

Комерцијална хемијска средства користе исте хемијске реакције базности и киселости као и сода бикарбона и сирће, али такође имају и додатне састојке  – могу да разложе масноћу, смање површински напон воде или дезинфикују. „Оно што бих рекао за многе од ових алтернативних метода чишћења содом бикарбоном је да оне увек укључују рибање“, напомиње проф. Килах. „Никада нећете наћи савет да само поспете и очекујете да ће бити чисто. Не, мораћете да рибате." 

Осим тога, сода бикарбона, истиче Бресанини, није природна. Синтетизација захтева много енергије и ресурса. Настаје од карбоната, од којих се око две трећине добијају синтетички, углавном Солвејевим поступком (преостала трећина потиче од руде која се ископава)„Производи се у индустријским процесима који користе амонијак, натријум хлорид, калцијум карбонат... Многа Солвејева постројења широм света су огромна индустријска постројења“, напомиње Бресанини.

Много је важније да пажљивије користимо производе за чишћење и да не просипамо непотребне хемикалије у наша мора, сматра Бресанини. Као и да се хемијски производи користе селективно. Не морамо све да чистимо избељивачем и агресивним средствима. 

Једном направљена, сода бикарбона сама по себи није штетна за животну средину, уверавају хемичари. Дакле, да ли је чишћење содом бикарбоном боље за животну средину? Професор Килах каже да све у свему јесте. „Али то зависи од тога са чиме упоређујете. Путеви набавке, производње и продаје су јако сложени." 

Оправдан је страх од комерцијалних хемијских производа

Ипак, уобичајени хемијски производи за чишћење из супермаркета могу бити еколошки скупи за производњу, транспорт и паковање – и често долазе у течном облику који захтева компликованије паковање од соде бикарбоне, која се, истиче Килах, углавном чува у картонским кутијама. 

Ова средства за чишћење такође могу бити штетна за људе и животну средину јер, на пример, емитују испарљива органска једињења (ВОЦ) и полифлуорована органска једињења (Пфас) – такозване „вечне хемикалије“, токсична једињења која опстају у људима и животињама.

„Недавна истраживања указују да највећа претња здрављу деце из кућног окружења у већем делу индустријализованог света можда више нису патогени микроби, већ осиромашене микробне заједнице и хемикалије које се користе у свакодневним производима, укључујући оне за чишћење“, наводи се у истраживању којим је руководила Рејчел Вејкфилд-Ран са Технолошкг факултета Универзитета у Сиднеју и ауторка књиге Life Indoors.

Почели смо да веома уско да дефинишемо хигијену – постала је синоним за избегавање клица, напомиње Вејкфилд-Ранова Али заиста, многе синтетичке хемикалије представљају велики здравствени ризик; антимикробне хемикалије, на пример, могу пореметити ендокрини систем. Неки микроби, с друге стране – попут оних на нашим кућним љубимцима – су корисни, па чак и играју важну улогу у тренирању имунолошког система деце, додаје.

Производи који убијају 99% клица омогућавају најодвратнијим клицама да преживе и поново се населе у наше домове као коров у празној башти, каже Вејкфилд-Ран. „Мислим да коришћењем ствари као што је сирће, биодиверзитет се не убија јер не покушавате да елиминишете све што је живо“, објашњава научница.

Културолошки усвојени стандарди чистоће

Наше искуство, додаје Вејкфилд-Ран, учи нас да волимо модерне производе за чишћење. „Од малих ногу, многи од нас повезују мирис бора или лимуна са чистоћом у болници. И не само мирис, већ и ствари попут пене. Да ли нешто има мехурића или не, заиста је кључно за неке да процене ефикасност чишћења неког средства." Људи мисле да природни производи за чишћење не раде јер ствари не изгледају довољно чисто када их користе.

Иако је чишћење на неки начин неопходно за наш живот и здравље, неки аспекти нашег виђења су културолошке, каже Џо Литлер из одељења за медије Универзитета Голдсмит у Лондону, која је заједно са Емом Кејси, социолошкињом на Универзитету Јорк у Лондону, проучавала је неке од најпопуларнијих инфлуенсера који деле савете о чишћењу на друштвеним мрежама. „Поседовање одређеног стандарда чистоће или чишћења на одређени начин може вас повезати са људима или вам дати одређени статус или учинити да будете угледнији."

Друштвени медији, каже Кејси, чине чишћење лаким. „Чак и са еколошки прихватљивим средствима, попут соде бикарбоне, често постоји веома пријатна визуелна естетика, веома аранжирана. Али чишћење било којим производом, а камоли содом бикарбоном, није лако. Није једноставно.“

У сваком случају, уколико желимо да спасимо планету и свој новчаник, морамо да имамо ширу перспективу у погледу чистоће уопште: да о њој размишљам као о сивој скали, а не о црно-белој. Соди бикарбони је место на тој скали, али заиста, испоставило се, то место је прилично ниско.