Свака власт воли цинике јер паралишу друштвене промене – зашто је скептицизам паметнији

Цинизам – веровање да су сви људи себични, похлепни и непоштени – природан је одговор на свет који се повија од огромних друштвених подела, климатских промена, ратова и безброј других проблема. Али то не значи да нам помаже. Циници пате на свим нивоима које научници могу да измере. Они су склонији депресији, зарађују мање новца, па чак и умиру млађи од нециника. Циничне заједнице такође пролазе горе, социјално и економски.

Али упркос штети коју изазива, све више људи изјављује да су циничнији сада него у претходним деценијама. Зашто, пита се професор Џамил Заки, аутор књиге Нада за цинике. Један од разлога су наше културне норме. Последњих година нада се доживљава као наивност или привилегија, начин да се игноришу наши проблеми. Насупрот томе, цинизам изгледа мудро, па чак и морално исправнији. Али испоставило се да су ова веровања често назадна, истиче професор Заки и покушава да деконструише ове митове, један по један.

Мит: Циници су мудрији

Шта је супротно од циника? То је лако: незналица, глупан или наивчина, чији наивни оптимизам изазива подсмех. Овај стереотип открива оно у шта већина људи верује: да су циници паметнији од не-циника.

Већина људи греши, тврди проф. Заки. У ствари, циници су лошији на когнитивним тестовима и теже им је да уоче лажове него нециници. Када пођемо од претпоставке да су сви лиши и злонамерни, не трудимо се да истражујемо какви су људи заиста. Зашто? Када неко има општу претпоставку о томе какви су сви, престају да обраћају пажњу на знакове о томе коме се може, а коме не може веровати. Они мање разумеју људе и не могу да се прилагоде новим ситуацијама.

Лаковерни људи можда слепо верују другима, али циници им слепо не верују.

Мит: Цинизам је сигурнија позиција

Сваки чин поверења је друштвена коцка. Када ставимо свој новац, тајне или судбину у туђе руке, они имају моћ над нама. Већина људи који верују другима ће се у једном тренутку опећи. Ти тренуци се задржавају у нама, због чега је мање вероватно да ћемо поново ризиковати.

Пошто никоме не верују, циници никада не губе. Али такође никада и не добијају.

Одбијање да верујете било коме је као да играте покер тако што одустајете од сваке руке пре него што почне. Цинизам нас штити од грабљиваца, али и затвара могућности за сарадњу, љубав и заједништво, а све то захтева поверење. И мада се заувек сећамо људи који су нас повредили, теже је приметити пријатеље које бисмо могли стећи да смо били отворенији.

Мит: Циници су моралнији

Зар нада није привилегија? Не може свако себи да приушти да претпостави најбоље о људима, посебно ако им је нанео штету окрутни систем. У свету пуном неправде, може изгледати бездушно рећи жртвама да треба да гледају на живот са светлије стране. Можда оптимисти проблеме „боје у ружичасто", док их циници расветљавају.

Ова идеја је интуитивна, али назадна, сматра Заки. Цинизам подстиче људе да обраћају пажњу само на оно што није у реду, али такође искључује могућност било чега бољег. Не постоји начин да се промени покварени систем ако је то огледало које одражава нашу покварену природу.

Зашто онда било шта радити? Циници се осећају морално парализовани, не виде излаза, не протестују, не укључују се у друштвена збивања, не излазе на изборе и презиру друштвене покрете.

Закључак је да цинизам није радикалан поглед на свет, већ оруђе статуса кво. Ово само користи елитама и пропаганди која сеје неповерење само да би боље контолисали људе. Корумпирани политичари стичу покриће убеђивањем бирача да су сви корумпирани. Медијске компаније тргују осудама и бесом. Наш цинизам је њихов производ, а посао цвета.

Наша уверења утичу на то како се понашамо према другим људима, што обликује како се они понашају према нама. Мисли мењају свет, а цинизам наш претвара у подлије, тужније, болесније место. Све ово је дубоко непопуларно.

Американци верују једни другима мање него раније, али 79 одсто такође сматра да људи премало верују једни другима. Презиремо политичке ривале, али више од 80 одсто испитаних се такође плаши колико смо постали подељено друштво. Већина нас жели друштво изграђено на саосећању и повезаности, али цинизам нас убеђује да ће ствари бити горе без обзира шта урадимо.

Дакле, не радимо ништа. И ствари се погоршавају.

Боље скептик, него циник

Али не морамо да падамо на привлачност цинизма, упозорава проф. Џамил Заки. Потребно је да схватимо да је то психолошка замка – и усвојимо нове начине размишљања. Одбацити цинизам не значи бити лаковеран или наиван.

Снажна алтернатива је скептицизам: научни начин размишљања где се фокусирамо на доказе како бисмо одлучили у кога можемо да верујемо. Ако је цинизам недостатак вере у људе, скептицизам је недостатак вере у наше претпоставке. Омогућава нам да слепо верујемо или слепо не верујемо другима, и да учимо о нашем друштвеном свету на активнији начин.

Деценије науке показују да људи не схватају колико су други брижни, великодушни и отвореног ума. Због цинизма, просечан човек потцењује просечног човека. Испод те лоше вести су добре вести: Ако боље обратимо пажњу, вероватно ћемо схватити да су људи бољи него што мислимо. Замена цинизма скептицизмом може нас приближити истини, али и пружити више наде.