Зашто се туристи лоше понашају на одмору?

Од обарања древне формације стена у Невади, до опонашања сношаја са статуом у Италији, чини се да приче о туристима који се непримерено понашају на одмору у порасту, а све већи број туристичких дестинација бележи такво понашање.

У последњих неколико месеци, широм света је било протеста против прекомерног туризма и „лошег“ понашања туриста, а чини се да оба питања све више скрећу пажњу јавности. Веб локације и Инстаграм налози као што су Tourons Of Yellowstone и Welcome to Florence служе као архива разних испада путника, а са сваким новим документованим случајем, многи се могу запитати: „На шта ли су ови људи мислили?“

Према Хавијеру Лејберту, лиценцираном клиничком психотерапеуту и страственом путнику, одговор је сложен. „Постоји много фактора који могу утицати на овакву врсту понашања. У питању могу бити индивидуални фактори, контест, а можда и утицај окружења, уколико особа путује са групом. Дакле, мислим да је прво питање које треба да поставимо: 'У реду, да ли се ова особа овако понаша и када је код куће?'"

Оно што се сматра лошим понашањем туриста може да буде последица непажње, као што је блокирање шеталишта да бисте добили савршен снимак за Инстаграм, али и позирање без одеће у јавности, до ризичних – приближавање дивљим животињама.

Према др Алани Делет, доценту за менаџмент у угоститељству и туризам на Државном универзитету у Сан Дијегу, неке врсте неприкладног понашања туриста, као што је покушај да се помогне животињи да се поново придружи свом стаду у Националном парку Јелоустон, могу се свести на општу несвесност о друштвеним нормама и шта је прихватљиво на различитим дестинацијама.

„Мислим да је у великој мери недостатак знања и разумевања вашег утицаја на место које посећујете“, објашњава Делетова. „Мислим да толико људи путује и размишља само о властитом уживању, али не размишљају о томе како њихово понашање утиче на место у којем се налазе, јер једноставно немају довољно знања."

Још један класични облик лошег понашања туриста је оно што бихевиорални терапеут и ауторка књиге On Being Unreasonable, др Кирсти Седгман, која предаје на Универзитету у Бристолу, назива „енергија главног лика“.

Када су далеко од куће, неки људи постају непристојни и захтевни на начин који претпоставља да је локално становништво, професионалци у области услуга и сви остали ту само да им служе. Ово понашање је забележило посебан пораст у авионима, где сада добијамо редовне извештаје о путницима који постају ратоборни, без поштовања елементарних правила понашања и одбијају да се придржавају упутстава посаде. Постало је толико лоше да су 2021. удружење авио-индустрије послале писмо америчком министарству правде тражећи помоћ за сузбијање овог проблема.

„Не ради се само о томе да се људи све лошије понашају“, објашњава Седгманова. „Већ углавном када их неко опомене због лошег понашања… за очекивати је да ће се наљутити. Тај импулс – 'немој да ми говориш шта да радим‘ је заиста јак.“

Лабурт, међутим, сматра да можда постоје дубљи психолошки проблеми. „Када путујемо морамо да се повежемо са дестинацијом, са новом културом. Ова веза захтева да будемо у другачијој емоционалној позицији, а нису сви спремни за то."

Финансијски и психолошки утицај туризма

Иако је много написано о утицају прекомерног туризма на животну средину, утицај лошег понашања туриста – посебно вандализма – је нешто што се често занемарује у воајеристичком препричавању лоших туристичких прича. Много је теже израчунати финансијске и психолошке ефекте ових једнократних случајева, као што је уништавање сакралне пећинске уметности у Јужној Аустралији.

„Када су места наслеђа повезана са маргинализованом групом оскрнављена и вандализована, то говори да они, њихови животи и њихова историја нису важни“, објашњава Брент Легс, извршни директор Акционог фонда за афроамеричку културну баштину. „То често покреће сећања на историјске неправде и системски расизам, реактивирајући генерацијску трауму.“

Чак и штета која није посебно намењена да нанесе штету и даље може узети тежак данак, и емоционални и финансијски. „Власници имовине и управитељи историјских добара често се већ боре да на адекватан начин брину о овим ресурсима. Дакле, када је зграда вандализована, то додаје непотребну додатну финансијску одговорност“, додао је Легс.

Штавише, понекад се штета не може поправити. На пример, 2021. године посетилац је угравирао своје име преко 4.000 година старе петроглифе у националном парку Биг Бенд у Тексасу, трајно уништивши свето место локалне староседелачке заједнице. Непроцењива уметничка и културна дела су такође погођена понашањем туриста.

Шта може да се уради?

Делетова сматра да начин на који се туризам рекламира често доприноси проблему: „Мислим да постоји елемент анонимности који људи осећају када путују, а који их тера да се понашају на начин на који иначе не би, али мислим да је проблем и начин на који корпорације и владе пакују туризам људима“, објашњава. „Зато нисам велики фан масовног туризма... Читав циљ је да се људи једноставно доведу на место где могу да претерују у пићу, преједању и прекомерној потрошњи. То је као да се намештате за неуспех.“

Делетова каже да учешће у локализованијим искуствима путовања може помоћи посетиоцима да буду пажљивији – како о начину на који се понашају на дестинацији, тако и о утицају који имају на људе који тамо живе.

Владе широм света покушавају да обуздају лоше понашање увођењем оштријих закона, креирањем званичних смерница за понашање и доношењем великих казни. Од амстердамске кампање "Stay-Away" (Одбиј) која циља на пијане британске посетиоце до италијанске салве нових ограничења и казни са циљем да ограниче туризам и обесхрабре лоше понашање, дестинације смишљају нова решења да се изборе са проблемом. Лејберт, међутим, сматра да су сами путници ти који треба да се промене. Он каже да, иако све више људи има могућност да путује, нису сви емоционално спремни за утицај изван своје зоне удобности, што би могло објаснити пораст антисоцијалног понашања.

И Делетова и Лејберт се слажу да се лек за овакво понашање на крају своди на промену начина размишљања – ону која подстиче људе да схвате да је путовање у суштини привилегија, да посета неком месту значи да сте гост у туђој кући и да би требало да комуницирате са људима различитог порекла на промишљен и начин пун поштовања.

„Туризам је заиста занимљив јер има моћ да буквално промени животе људи“, каже Алани Делет. „Има моћ да извуче људе из сиромаштва, има моћ да повеже људе у различитим културама, религијама и језицима које не бисмо имали да нисмо у могућности да путујемо. Али ради се о томе како то радите. Не желим да буде као, 'Не иди нигде.' Али хајде да то урадимо са пажљивијим приступом."