Када ће код нас заживети пројекти паметних градова

Архитектура је процес који се не завршава изградњом непокретности, него се наставља кроз живот објекта и однос са корисницима простора. С обзиром на то да се код нас све више гради, архитекте не памте да су били толико тражене као данас и да за њих сваки пројекат представља посебан изазов.

Архитекте данас највише пројектују стамбено-пословне објекте, али желели би да имају више прилика да пројектују културна добра попут музеја, галерија, позоришта, библиотека. Како наводи проф. др Александра Ђукић за Дневник каже да су најновији трендови у архитектури највише усмерени ка концепту „срећног града“.

„Он је фокусиран на благостању свих грађана, наравно на креативности и на зеленом граду. Са друге стране, кад је у питању архитектонско пројектовање, онда су у питању паметни објекти којима практично управља вештачка интелигенција“, додаје професорка.

Паметни градови подразумевају паметну економију, паметну животну средину, паметно управљање градовима, а један од главних фокуса се ставља на културу, на креативне културне кластере.

Када се говори о зеленим површинама приликом градње, професорка напомиње да је, на пример у Београдну прописани минимум у централној зони 10 одсто зеленила.

„Нажалост, немамо у свим деловима града ту заступљеност, посебно у оним старијим деловима, где је велика изграђеност, али препоручиљиво је, због климатских промјена, да буде 30 одсто зеленила.“

Енергетска ефикасност

Када је у питању енергетске ефикасност треба напоменути да је термоизолација од средине седамдесетих година уведена у законску регулативу, тако да сви постојећи објекти немају задовољавајућу термоизолацију.

„Са друге стране и многи објекти које су људи индивидуално градили су без термоизолације. Тако да то јесте велики, односно највећи проблем који имамо са енергетском ефикасношћу наших објеката.“

Квалитет градње

Сви објекти изграђени пре великих земљотреса који су нас погодили шездесетих година, у погледу сеизмике немају одговарајући сертификат и нису грађени у складу са прописима о безбедности становника.

Поред тога, с обзиром на климатске промене, неопходно је градити објекте које су енергетски ефикасни, напомиње проф. Ђукић.

„Код нас је мали број објеката који имају, на пример, нула емисије угљени-диоксида, много више има објеката који спадају у Еф категорију, тако да у односу на Европску унију имамо још доста тога да уредимо и порадимо на реконструкцији постојећег стамбеног фонда.“

Када је у питању нова градња, прописи се углавном поштују, јер иначе не би биле издате употребне дозволе, налашава др Александра Ђукић, професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду.

Србији има око 13.000 архитеката, а колико је њих у расејању, нема прецизних података нема. А од визије до реализације пројекта, увек је важно да се прво пита струка.