Знали су да ће се вратити, Бајићи из Шведске дошли у Србију – шта им је то недостајало

Пре 11 година Борис Бајић и његова супруга Душка, одлучили су да се са својом децом преселе у Шведску. Обоје су лекари и тамо их је чекао сигуран посао. Нису тамо били сами, стекли су и нове пријатеље, добро су зарађивали. Ипак, нешто им је, како сами кажу, недостајало.

„Да будем искрен, кад човек живи у иностранству, онда му све српско недостаје, ваздух, вода, па и сунце, јер ми смо живели у Шведској, па током зимске половине године нема много сунца, а и српска храна је и мени и супрузи и деци недостајала јако пуно”, рекао је Борис

Бајићи су 2013. године отишли на север Европе. Менталитет људи, саобраћај, посао, све је другачије, па и зарада.

Међутим, новац не може да купи породична дружења, за која тамо нису имали времена. Зато су знали да ће се вратити у Србију.

„Делује ми да је боље што се тога тиче овде у Србији, да ипак као и у оно време кад смо ми живели овде да људи имају више времена да се срећу, да се социјализују“, додао је Борис.

Борис и Душка, са којом екипа РТС-а није разговарала јер је морала да отпутује за Шведску, имају четворо деце. Милош је најстарији, има 15 година и тренира кошарку.

Носио је дрес омладинске репрезентације Србије, желе га многи клубови у Европи, тренутно је у Црвеној звезди, али има још неостварених жеља.

„Да заиграм за репрезентацију, да играм у НБА, мислим да будем што успешнији“, искрен је Милош Бајић, син Бориса и Душке.

У Шведској се, каже у шали, више санкао него овде.

„У Шведској се највише играју игрице, ретко ко прича међусобно, а у Србији се дружиш и ван кошарке. Добро су ме сви прихватили, много боље него што сам очекивао“, каже Милош.

„Ја сматрам да ће наша породица, имамо четворо деце, да ће имати боље детињство овде, имаће једно искуство које ће их чинити много богатијим у наставку њихових живота. Да они нису имали толику жељу, највероватније се не би ни вратили, одушевљени су, супер им је у школи“, испричао је Борис.

Борис и Душка су лекари. Она је ендокринолог, он хирург: „Сад радим овде у `Драгиши Мишовићу` на хирургији, одушевљен сам колегама како су ме примили, како су стручни, стварно једна модерна европска клиника, тако да сам позивитно изненађен“.

Бајићи желе да остану у Србији. И даље се баве документацијом и администрацијом, што овде иде мало спорије него у Шведској. Скоро су прославили ћеркин први рођендан у Београду, а жеља им је да тако буде и са сваким наредним рођенданом који буду славили.