Сви Јапанци би се могли презивати Сато до 2531. године

За разлику од већине великих светских економија које су углавном раскрстиле са традицијом, Јапан и даље законски захтева од брачних партнера да имају исто презиме. Обично жене узимају презиме свог мужа, а истополни бракови још нису легални у овој далекоисточној земљи.

Услед притиска који врше заговорници женских права и оних који се залажу за очување различитости јапанских презимена, надлежни се припремају да промене правила која се односе на узимање презимена.

Ако важећа правила остану на снази, сви Јапанци могли би да се презивају Сато до 2531. године, каже Хироши Јошида, економиста са Универзитета Тохоку у Сендаију, који је водећи аутор студије.

Како показују подаци „Миоџи Јураија“, компаније која прати више од 300.000 презимена у Јапану, Сато је тренутно најзаступљеније, а следи презиме Сузуки.

Такахаши је на трећој позицији листе најчешћих презимена у Јапану. Од 125 милиона становника Јапана, око 1,8 милиона људи носи презиме Сато, наводи компанија „Миоџи Јураи“ на својој веб-страници.

Јошида – чије је презиме на 11. месту по учесталости – истраживање је спровео на захтев организације "Think Name Project", групе која захтева законске измене како би се паровима омогућило да задрже своја презимена. Професор, који је у понедељак представио резултате своје најновије студије, признао је да ће се његова пројекција одржати само ако земља успе да превазиђе оно што је већ једна од њених најхитнијих криза – константан пад броја склопљених бракова.

Склопљених бракова у Јапану све мање

Број склопљених бракова у Јапану опао је за скоро шест одсто у 2023. у односу на претходну годину – пао је испод 500.000 први пут за 90 година. Такође, према званичним подацима, број развода повећан је 2,6 одсто у односу на прошлу годину.

Јошида је рекао за Си-Ен-Ен да уколико се много мање људи венча него што се очекује, постоји могућност да би ова калкулација могла бити другачија. У студији се такође истиче да би се становништво Јапана могло знатно смањити током следећег миленијума, због пада наталитета.

„Велика је могућност да јапански народ изумре“, указао је професор Јошида у свом раду. Подаци јапанске владе, објављени прошле године, показују да је удео старијих људи у Јапану, старости 65 година и више, рекордно висок. Та група становника чини 29,1 одсто становништва, што је највећа стопа на свету.

Број становника Јапана је у сталном паду од његовог економског бума 1980-их, са стопом фертилитета од 1,3, што је далеко испод 2,1 која је, у одсуству имиграције, потребна за одржавање стабилног броја становника.

Пад наталитета ризик за функционисање државе

Смртност је надмашила наталитет у Јапану пре више од једне деценије, што представља све већи проблем за лидере четврте економије по величини у свету.

Премијер Фумио Кишида издао је упозорење о популационој кризи у јануару прошле године, рекавши да је „на ивици могућности да одржи друштвене функције“ због пада наталитета.

У већем делу источне Азије, презимена људи су генерално мање разнолика него у западним земљама. На пример, према званичним подацима из 2020. године, око 30 одсто људи у Кини презива се Ванг, Ли, Џанг, Лију или Чен. А велика већина становништва – скоро 86 одсто – дели само 100 презимена.

Изумирање презимена је такође природни феномен који се зове Галтон-Ватсонов процес, који тврди да се у патрилинеарним друштвима презимена губе или изумиру током времена са сваком новом генерацијом док жене преузимају презимена својих мужева.