„Неромантичне везе“: Немачка тражи алтернативу породици

Начин на који људи живе, воле, бивају родитељи и старе у Немачкој се мења. Притом у друштву у којем свака четврта особа каже да је усамљена остаје важно то како бринути једни о другима, било да је реч о бризи о деци или о старијима.

„Веројатно највећа реформи породичног закона у последњих неколико деценија“ – тако министар правосуђа Марко Бушман описује камен-темељац једног потенцијално радикалног предлога који је усагласила немачка владајућа коалиција коју чине Бушманови Либерали (ФДП), Социјалдемократе (СПД) и Зелени.

Такозвана „Заједница одговорности“(Verantwortungsgemeinschaft) требало би да обезбеди нови правни механизам путем којег ће групе од две до шест особа моћи да преузму правну одговорност једна за другу, на пример у случају хитне медицинске помоћи.

„Заједница одговорности има и додатну симболичку вредност“, каже Бушман. „Свако ко уђе у њу, ствара друштвену везу, структуру, нешто позитивно.“

„Слободан простор за експериментисање“

„Истина је да у модерним романтичним везама нема сигурности, а људи то често уче на тежи начин“, каже Андреа Неверла, социолошкиња која је спровела истраживање о интимности и обрасцима у односима.

У друштву које стари, каже она, треба потпуно преиспитати питање на који начин желимо да живимо заједно и типове мрежа подршке на које се људи ослањају. То укључује децентрализацију доминантног модела односа романтичне љубави између двоје људи.

„Када стварно желимо да учинимо нешто као група, као колектив – не знам ни за један већ постојећи концепт у модерном друштву у може добровољно и законски да се уђе. Потребни су нам подстицаји за људе да се удруже (изван романтичне норме)“, каже Неверла за Дојче веле.

Указујући на пример „одабраних породица“ које су створиле квир-особе након што су их њихове биолошке породице одбациле, Неверла оцењује да да би наш свакодневни живот можда био боље структуриран око пријатељстава, него око једног романтичног партнера.

„Морамо бити креативни, а потребни су нам и подстицаји од државе како би нам омогућили да испробамо те различите облике“, каже она. „’Заједница одговорности’ заправо би могла да буде простор слободан за експериментисање, јер би било могуће да групе људи експериментишу с новим облицима заједнице на начин који је признат од стране државе и законски заштићен (као што брак јесте).“

„Понуда коју нико не тражи“

Влада каже да ће „заједница одговорности“ помоћи да живот старијих особа и самохраних родитеља буде лакши. Међутим, групе које то заговарају скептичне су око тога колико ће то стварно променити животе људи.

„Мислим да то неће много тога да промени за старије особе“, каже за Дојче веле Регина Гернер, председница Националног удружења организација старијих грађана (BAGSO). „Већ постоје инструменти, као што је здравствени опуномоћеник, што је такође мање бирократски него ако морате да користите нотара.“

Постоји више него двострука вероватноћа у односу на просечну популацију да ће старије особе да живе саме. Око 32 одсто људи у доби од 65 и више година у ЕУ живело је 2022. године само. У Немачкој је та бројка чак 34 процента, показују подаци Удружења приватних здравствених осигуравајућих кућа. Предвиђа се да ће до 2030. године за чак 5,75 милиона људи у Немачкој бити потребна нега.

Гернер каже да би уместо овога што се предлаже боље било реформисати Закон о одсуству за потребе неге (Pflegezeitgesetz) који тренутно омогућава само члановима уже породице да узму плаћено одсуство са посла ради неге болесног рођака.

Хајди Тијеман, оснивачица "Tagesheld:innen“, удружења које се залаже за права самохраних родитеља, слично размишља. „Самохраним родитељима потребне су веома различите ствари како би могли да побољшају своју ситуацију. Оно о чему ми говоримо овде је понуда коју у ствари нико и не тражи“, каже Тијеман за ДВ.

Данас се око 33 одсто деце у Немачкој рађа код невенчаних родитеља, показују подаци Института немачке привреде. Према истом извору, стопа развода је 2021. године износила 39,9 одсто.

Тијеман је забринута да би људи који су у романтичним везама, али не желе да буду легално венчани, могли да користе нови правни механизам као алтернативу браку, али уз много мање правне заштите.

„Мајке, које још увек сносе већину бриге, тада ће бити у много горој ситуацији него ако би биле у браку“, каже она. „Влада је рекла да неће бити пореских олакшица повезаних с реформом, али није искључила пореске недостатке“, каже она.

Заједница одговорности, не „лајт-брак“

Критике реформе стигле су и од опозиционих Демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) и крајње десне популистичке Алтернативе за Немачку (АфД). Портпарол ЦДУ за правна питања Гинтер Крингс сугерисао је да би нови правни механизам „могао да отвори задња врата полигамији“, која је тренутно призната у Немачкој само за полигамне бракове који су законски склопљени у иностранству.

„Нико неће моћи да контролише природу веза међу људима у таквој ’заједници одговорности’“, рекао је Крингс.

Брак и породица уживају заштићени статус према немачком уставу. Актуелна влада је нагласила да је нова реформа усмерена на особе у неромантичним везама, пре свега на старије особе, и каже да то није никакав „лајт-брак“, односно да ту неће бити пореских олакшица, нити ће бити икаквих последица за Закон о наслеђивању или обавезе око издржавања.

Само пусти сан?

Неверла каже да би желела да види нове прогресивне и експерименталне облике комунализације и заједништва које подржава држава, али је забринута да тренутна политичка клима у Европи иде у супротном смеру.

„Знам да десничарски популисти не желе те нове животне концепте. То отежава онима који желе да живе у различитости, не само у романтичним везама, већ у свим другим облицима различитости“, каже она.

„Идеја мале породице веома је корисна и за државу и за капитализам, јер се тамо одвија већина оног неплаћеног рада када је реч о нези, углавном од стране жена, а који је заиста темељ функционалног друштва и (тржишне економије).“

Оригинални документ који говори о заједници одговорности, странка ФДП је још 2020. године укључила у предлоге за нове начине решавања финансијских питања као што је наследство. Неверла каже да су садашњи предлози много мање амбициозни.

Стварно се питам зашто постоји толики страх од нових облика заједништва, каже. „И стварно се надам да ће људи схватити да им се ништа не одузима, већ им се у ствари поклања.“