Боловање због болести кућног љубимца – оправдан или неоснован захтев

Према законским прописима који важе у нашој земљи, може се рећи да је захтев за боловање због неге кућног љубимца нужан и неопходан, али с друге стране регулативе нису усклађене, наводи адвокатица Ана Селак.

„С једне стране имамо Закон о добробити животиња који обавезује власнике кућних љубимаца и налаже им одређена права и обавезе. Са друге стране имамо закон о раду који запосленима не дозвољава флексибилност како би испунили права и обавезе из Закона о добробити животиња“, објашњава Селакова.

Како додаје Владимир Терзин, доктор ветерине, када се кућни љубимац разболи и када власник треба да га доведе да прими терапију или да му се изврши нека интервенција, а морају да оду на посао, једино им преостаје да се довијају.

„У ствари довијамо сви ми са њима. Значи, исто како се они довијају око тога, тако и ми покушамо да им што више изађемо у сусрет, што се тиче тих ствари. Једноставно, постоје неке терапије и неки други облици лечења који захтевају време. И ви једноставно то време на неки начин морате да одвојите. И онда људи покушавају то, већ ту има разно разних комбинација, комшије, рођаци, ови или они, и онда покушавају некако да пронађу то време и да некако склопе то време. И једноставно мислим да је ова иницијатива прилично добра. Да би ту могао да се нађе неки правни оквир“, сматра Терзин.

Закон о добробити животиња је врло јасан и у њему стоји да су власници у обавези да пруже помоћ уколико је љубимац болестан и запрећене су казне уколико се тако не поступи. Уколико због посла не поступи по закону те околности би биле узете на суду као олакшавајуће, али и даље би постојала одговорност власника да су несавесно водили бригу о свом кућном љубимцу.

„Зато што би суд тумачио да је на вама била одговорност да, ако не лично, да се постарате о томе да некога ангажујете, да некога задужите да брине. То су већ неке треће стране које се укључују, а Закон о добробити животиња обавезује искључиво власнике. То говори да је ово  једна правна празнина. И да не смемо да дозволимо да постоји довитљивост одређених људи да испоштују своје права и обавезе. Систем треба то да им омогући, а не да буде на нашој довитљивости“, истиче Седларева.

Које су то болести за које би могле ветеринар могао да пропише боловање

Како наводи доктор ветерине нега кућног љубимца је неопходна пре свега у случају оперативних захвата, када је потребно спровести хируршку интервенцију која подразумева и одређену преоперативну припрему.

„То је нешто када једноставно морате да проведете одређено време са својим љубимцем. Друга ствар су неке терапије, поготово теже терапије када се ради о неким канцерским обуљењима, када су неке хемиотерапије и тако даље које имају и своју динамику, јер ви то када рецимо, дајете кроз инфузију, то мора да се даје споро и мора да се даје сатима, до тога да мора да се даје у одређено време. Значи не можете ви да једанпут то рецимо дате ујутро, а да следећи пуде дате увече и тако даље и тако даље. Значи терапије имају неку своју динамику“, објашњава др Терзин.

Зато је неопходно да се обезбеди неки временски оквир уз оправдање које би власници добили од ветеринара уз пратећу документацију којом би код послодавца могли да оправдају своје одсуство.

Има послодаваца који су спремни да изађу у сусрет својим запосленима када су ове ствари у питању, али то је ипак само ствар добре воље. Додуше, напомиње ветеринар, ове ствари ни у Европи или у свету нису законски регулисани, осим Великој Британији, Холандији и Италији.

Радно законодавсто прописује минимална права која запослени мора да има, а све друго ја на сагласности уговорних страна, а то су послодавци и запослени, напомиње Ана Селак.

Општим колективним и појединачним колективним уговорима се регулише на шта ће тачно запослени имати право. Минимално је оно што прописује закон о раду, све друго могу да уговоре послодавци и запослени.

„Ми тренутно имамо формалну препреку да остваримо сагласност воља уговорних страна у овом смислу. Зашто? Зато што Закон о раду описује строго формално због кога сме да се узме боловање“, додаје гошћа Јутарњег програма.

То је члан породице, то је неко са ким живимо. Закон не дозвољава узимање боловања због неге, на пример родитеља, уколико запослени не живи на истој адреси са њима или разне неке друге услове које треба испунити.

Да ли су противници ове иницијативе у праву

Адвокатица Ана Селак сматра да реакције противника ове идеје нису оправдане јер поређења нису умесна и неоправдана је и бојазан да ћемо пса поистоветити са родитељем.

„Живот то препознаје, јер неко нема родитеља, али има пса код куће и нека тај запослени обавести свог послодавца са ким живи, односно ко су чланови његовог домаћинства и због кога и у којој околности може да узме одсуство са рада. То је оно што морамо оставити послодавцу и запосленом да уговоре“, додаје Селакова.

Владимир Терзин, који је био и члан радне групе при изради Закона о добробити животиња, напомиње да је и тада било коментара да је закон превише либералан и да има одредби које ће јавност тешко схватити и прихватити. Међутим, време је показало да су се ствари промениле у том смислу.

„Рецимо код угинућа кућних љубимаца, имате јак емотивни стрес, јер то је исто члан ваше породице. Тако да, једноставно, мислим да се отварају нека питања која су врло оправдана и за која се надам, да ће се наћи нека правна решења да могу да се остваре“, напомиње ветеринар.

Што се тиче злоупотреба, нажалост, сведоци смо да тога има у свим областима и то је фактички појединачна одговорност онога ко одобрава боловање и не може се на то гледати глобално, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Владимир Терзин доктор ветерине.