Анксиозност је еволуирала да нам помогне – шта је пошло по злу

Пластичност мозга је изванредна способност мозга да се мења и преправља као одговор на спољашње окружење. Др Венди Сузуки, професорка неурологије на Универзитету у Њујорку, покушала је да искористи и истражи границе пластичности мозга како би се позабавила неким веома изазовним питањима, посебно нашим високим нивоом анксиозности.

Обично када чујемо реч „анксиозност“, прво што помислимо је „О, боже, како да је се отарасим. То је болест. Имам је.“

Неуролошкиња др Сузуки је пак желела да преокрене читав наш начин размишљања о анксиозности у својој књизи Доба анксиозности.

Анксиозност је осећај страха или бриге који је типично повезан са ситуацијама неизвесности. Амигдала је мождана структура која се аутоматски активира када чујемо непознати звук усред ноћи који покреће нашу анксиозност, а подручје мозга које би могло помоћи да се смири у тој ситуацији је префронтални кортекс, подручје које је укључено у извршну функцију.

Али, нажалост, у ситуацијама високог стреса, велике анксиозности, дешава се не само да се активира амигдала, већ се и наш префронтални кортекс гаси, тако да то чини ситуацију још гором.

Пристрасност негативности против когнитивне флексибилности

Једна ствар која нас у суштини саплиће је нешто што се зове 'пристрасност негативности', која каже да смо склонији да видимо негативне стране ситуације него позитивне. Дешава се да ако сте уморни, ако сте под стресом, ако се појави много проблема, имаћете склоност да видите свет у црном светлу – „О мој боже, ова особа ме мрзи. Никада нећу добити посао. Никада нећу ослабити колико желим..." Све ове ствари постају део великог камена анксиозности који се вуче са нама.

'Когнитивна флексибилност' је идеја да смо у стању да сагледамо ситуације и да им приступимо на много различитих начина. Ми смо животиње које стварају навику, а понекад и не слутећи приступамо истој ситуацији на исти начин на који смо већ приступили када смо имали шест година. Когнитивна флексибилност каже да ако постоји реализација, постоје и други начини да јој се приступи. Имате способност да урадите управо то.

Проф. Сузуки је покушала да отркије дарове које нам пружају различите врсте анксиозности, и дошла је до броја од шест, али сматра да су три најважнија.

Супермоћи које нам даје анксиозност

Прва је супермоћ продуктивности – „шта ако? листа“. Шта ако то нисте урадили, или шта ако сте то урадили и нисте то урадили како треба? Та анксиозност је фокусирана на ствари које су вам важне у животу. То је кључ.

Еволуцијски, анксиозност је еволуирала да бисмо ми покренули акцију. Пре два и по милиона година, или се борите против опасности која је изазивала анксиозност или бежите од ње. То је одговор на борбу или бекство.

Начин да се то трансформише је да се та листа „шта ако“ претвори у листу обавеза. Покрените акцију на свако од шта ако питања, било да тражите помоћ од пријатеља, да нешто урадите, претражите нешто на Гуглу, и прођите кроз њих један по један.

Супермоћ број два је супермоћ протока. Проток је психолошко стање. То су ти тренуци када радите нешто у чему сте заиста добри. Време стоји. Као да се крећете у успореном снимку и све иде дивно. Сви подаци говоре да анксиозност може елиминисати проток. Знам да сам желео да причам о протоку, али нисам могао само да кажем: "Па, извини, ако имаш анксиозност, нема протока за тебе." Добро, можда то није класичан ток. Можда је то "микро ток". Ваша сопствена анксиозност може учинити ваше сопствене тренутке микро тока који сви имамо током дана, чак и ако не схватате да јесте, будите још прозрачнији.

Суперсила број три. Професорка Сузуки саветује да размислимо о анксиозности која нам је најпознатија, нашем најчешћем облику анксиозности. Све што треба да урадимо је да приметимо када други можда пате од истог облика анксиозности, и ето наше супермоћи. Све што треба да урадимо је да упутимо љубазну реч, једноставну руку помоћи у тој ситуацији. Професорка наглашава да највише воли ову супермо јер сматра да нам је данас потребно више од вишег нивоа емпатије.

'Активистички начин размишљања' је флексибилан, онај који може да сагледа ситуацију и види много различитих могућности, све од те негативности па све до: "Ох, заправо, можда ће ме ово научити нечему заиста занимљивом." За активистички начин размишљања потребна је когнитивна флексибилност. Пробаћемо нешто ново. Понекад је тешко, додаје професорка, али ако то свакодневно вежбамо на различите начине, то нам може постати веома моћно оруђе.

Проф. Венди Сузуки даје лични пример активистичког начина размишљања, који можемо искористити када останемо без вољене особе, што се свакоме од наст током живота дешава. Њен активистички начин размишљања је био свестан да је сав тај бол, и тај губитак, и та туга подупрта љубављу према преминулим члановима породице. Унела је тај умирујуће, корисне, готово спасоносне мисли у своју анксиозност. Запитала се може ли из те анксиозности да извуче неку прилику да учи, расте и научи више о себи.