Јапанци, Норвежани и Швеђани – за њих кажу да живе најдуже

Већина нас жели да живи дуг, здрав живот, али људи у одређеним деловима света у просеку живе много дуже од других. Истраживања показују да људи у Јапану живе најдуже, а следе их становници Шведске и Норвешке.

„Постоји низ фактора који томе доприносе, укључујући храну, ниво физичке активности, систем здравствене заштите и систем заједнице у тим земљама“, рекла је др Раши Агарвал, ванредни професор психијатрије на Медицинској школи „Рутгерс“ у Њу Џерсију.

Према подацима Центра за контролу и превенцију болести, просечан Американац живи 76,4 године. У Јапану је просечан животни век 84,3 године, према подацима Светске здравствене организације (СЗО).

Иако постоје неки фактори које не можете да контролишете када је у питању дуговечност, као што је генетика, лекари кажу да постоји неколико ствари које можете да урадите да бисте повећали могућност за дужи и здравији живот.

Придржавајте се исхране на бази биља

„Знамо много о томе шта је добро за нас када је у питању исхрана. Да ли нам је то тешко или не, то је друго питање“, истакла је др Агарвал. Истраживања показују да је исхрана храном биљног порекла и конзумирање мањих количина меса важна за дуговечност. Препорука је да се избегава црвено месо, прерађена храна, као и брза храна.

Др Скот Кајзер геријатар из Санта Монике у Калифорнији истиче да је важно да будете сигурни да ваша исхрана садржи пуно зеленог, лиснатог поврћа, бобичастог воћа и друге хране која је богата фитонутријентима, хемикалијама које производе биљке да би били здрави. Истиче да је медитеранска храна повезана са дуговечношћу.

Однос према оброцима

Здрава исхрана није само оно што уносите у своје тело, већ и ваш однос са храном. Време за оброке је важно, јер треба јести у миру и с радошћу и пажљиво. На тај начин смањује се ризик од преједања што може да доведе до вишка телесне масти и да повећа ризик од болести.

Будите физички активни

„Вежбање је као чудотворни лек, може да помогне подршци добром физичком и когнитивном здрављу. Ако сте у могућности, вежбајте јер је то дивна ствар“, рекла је др Раши Агарвал, ванредни професор психијатрије на Медицинској школи „Рутгерс“ у Њу Џерсију.

Препорука СЗО је 150 минута физичке активности умереног интензитета и два дана активности за јачање мишића сваке недеље. Ако је тешко уклопити редовну рутину вежбања у свој живот, Агарвал препоручује да дате све од себе да будете активни колико год можете. То значи да идете степеницама, ходате до продавнице ако можете, идете у редовне шетње или чак радите активне послове око куће.

Водите рачуна о свом менталном здрављу и дружите се

Стања менталног здравља, као што је депресија, повезана су  са краћим животним веком. Стручњаци наглашавају да је то понашање повезано са оним стањима која смањују дуговечност, укључујући употребу алкохола и дрога и неактивност, због чега је важно потражити помоћ ако се борите.

Усамљеност и социјална изолација такође могу негативно утицати на здравље и једнаки су гојазности, физичкој неактивности и пушењу.

Социјална изолација носи око 50 одсто већи ризик од развоја деменције, према  Центру за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), Добра вест је да за борбу против изолације није потребно много напора. „Једноставно одвојите тренутак да се повежете са неким — чак и путем кратког телефонског позива — тако може да  се смањи осећај усамљености, анксиозности и депресије и заштити мозак“, истиче Кајзер.

Сан је веома важан

Стручњаци истичу да је важно да сан буде приоритет за дуговечност и опште здравље.Истраживања показују да недостатак сна, посебно у средњим годинама, може повећати ризик од развоја деменције за 30 одсто.

Препорука је да одрасли спавају седам до девет сати сваке ноћи, али Агарвал напомиње да је све то индивидуално и наглашава важност сна за здравље и расположење. Ништа не може надокнадити сан. Већина људи зна колико им је спавања потребно да би се осећали добро.

Смањите стрес или научите да управљате њиме

Скретање пажње на своје дисање и проналажење ствари које цените у свом животу "може покренути веома позитивну каскаду догађаја у вашем уму и телу.

„Ова једноставна пракса може покренути моћ посредовања и помоћи у контролисању стреса као релаксациони одговор у вашем телу. То, заузврат, може успорити рад срца, опустити крвне судове како би снизио крвни притисак и побољшао расположење", истиче Кајзер.

Управљање стресом такође укључује да дате све од себе да избегнете да будете строги према себи када не можете да усвојите здраве одлуке. „Ако нисте у могућности да све време укључујете ове ствари, немојте се осећати кривим. Осећај кривице је још гори за ваше здравље", рекла је др Раши Агарвал, ванредни професор психијатрије на Медицинској школи „Рутгерс“ у Њу Џерсију.