Поклон за славу требало би да буде примерен разлогу, а не да засени цео догађај

Поклони се носе кад год се иде у госте, а слава је посебан пример. Поклон за славу не би требало да буде велики трошак. У стара времена носили су се дарови из куће – јабуке, брашно, ручни рад, оно што је и домаћинима корисно.

„Често су се носиле коцке шећера, суво воће, ораси. У ратна времена се носила и со. Значи, нешто што је потребно за домаћинство да лакше преживи. Није то могла свака кућа да приушти. Коцке шећера нису биле доступне као сад у свакој радњи, поготово у сеоској средини. Куповало се на вашару и онда је то био велики дар. Веома је битно било да се домаћину донесе флаша вина или ракије и то се обично попије за саму славу, јер опет, то је допринос кући“, објашњава етнолошкиња Светлана Митровић.

И данас се за славу доносе поклони који могу да се користе у домаћинству, али мало скупљи.

„Било је у једном тренутку модерно, мада и данас, носити предмете из покућства, као што су шољице за кафу, тањири за колаче. Мада у последње време имамо и много скупље дарове – миксери, апарати за кафу и томе слично. Промениле су нам се потребе и ми сад неке ствари можемо да набавимо врло лако, али се подједнако обрадујемо и кад добијемо кутију кекса, бомбона”, додаје Митровићева.

„Да се не деси да оптерећени једним аспектом прославе, заборавимо на цео смисао. Кад год бирамо поклон за некога, тај поклон треба да буде примерен и празнику, односно разлогу. Он не сме да засени цео догађај. Даривање је као и у сваком другом виду прослављања само један сегмент. Много је важније оно што стоји иза дара, значи, намера и љубав са обе стране“, наглашава теолог Вук Јовановић.

Некада коцке шећера, данас апарат за кафу. Времена се јесу променила, али свако купује поклон према својим могућностима. Ипак, битно је да вредност поклона не надмаши добру намеру и да се даровима у кућу домаћина унесу радост и весеље.