Чим вам прочита најновије вести, Весна Радосављевић бежи на планину: Кад си на врху, знаш да је вредело труда

„Сувише времена проводимо у затвореном простору и радимо за компјутерима. Мислим да смо изгубили додир са природом, а ја уживам у њој“, каже спикерка РТС-а.

Није јој тешко ни да током планинарења тегли тешки ранац.

„Свашта у њега стане. Све оно што је у ранцу је двоструко вредно кад се попнеш на врх. Нећеш веровати, али наш водич Гојко је једном у овом ранцу донео торту на врх Хомоља“, присетила се Весна.

„Две наше планинарке су истог дана славиле рођендан, па сам хтео да их обрадујем, направио сам торту и донео је на врх. Нису знале све док се нисмо попели“, додаје искусни водич Гојко Симеуновић.

Код овакве активности је, како каже, веома важно да људи буду дисциплиновани, да се држе правила и групе.

„Када вас једном освоји, када осетите лепоту природе и све што вам планинарење доноси – нема боље активности коју можете приуштити. Све вам је у њој обједињено, а добра је и за тело и за дух“, истиче Гојко.

Опрема важна, али добар водич је кључ успеха

Познато лице РТС-а такође наглашава и важност квалитетне опреме и добре припреме, посебно зими када је врло важно имати непропусне ципеле и јакну, понети воду, храну, лампу…

Ипак, кључ свега је, према њеним речима, добар водич, а Гојко је и групни лекар, кувар, саветодавац, психолог.

Упркос томе што јој је у неким тренуцима било тешко, то све нестане када се попне на врх: „Онда схватиш зашто си све то и почео“.

„Нема одустајања. Седнеш, одмориш, поједеш неку чоколадицу, мало воде и идемо даље“, каже Гојко.

Што се цене опреме тиче, објашњава да може да буде скуп спорт, али и не мора: „Све зависи од ваших могућности. Може да се нађе добра и квалитетна опрема по сасвим пристојним ценама, а можете ићи и на неке много скупље ствари.“

Гојко има и неколико речи упозорења.

„Људи често неискусно крену на веома тешке стазе. Неприпремљени и не знају шта их чека. Много је боље ићи организовано са водичем, који брине о људима и безбедности“, објашњава Гојко.

„У целу ову причу сам кренула у једном тешком моменту у мом животу. Схватила сам да је та присутност у сваком тренутку док си на планинарењу  много важна. Немамо је у свакодневном животу, хиљаду мисли нам пролази кроз главу. На планини размишљаш само како да безбедно станеш и кад наиђеш на неку лакшу стазу онда се само смејеш и уживаш са пријатељима и целом екипом“, закључује Весна.