Колико је стварно тешко потрошити туђих 13 милиона долара

Човек из Индијане који је целог живота штедео, у тестаменту је написао да оставља 13 милиона долара у добротворне сврхе, али није навео коме, или којој организацији додељује новац.

Милионер из Индијанаполиса Тери Кан, желео је да невероватних 13 милиона долара додели у добротворне сврхе после смрти, али у тестаменту није прецизирао примаоце, па је сада на његовом адвокату да тај новац подели.

Тери Кан је 30 година радио у Управи за ветеране, умро је 2021. године без уже породице којој би оставио своје богатство.

Кан је у свом тестаменту навео да његово богатство треба донирати у „добротворне сврхе“, али није навео ниједну посебну организацију коју би финансијски подржао.

Канов адвокат Двејн Ајзакс рекао је да је Кан „био невероватно штедљив,“ и да чак није имао мобилни телефон јер је мислио да је прескуп.

Након што је његов клијент умро, адвокат је добио задатак да позове десетине локалних непрофитних организација и у суштини им понуди – милионе.

„Вероватно три или четири организације су остале без новца јер њихови представници нису прихватили да разговарају са мном“, рекао је Ајзакс.

Извршни директор непрофитне организације који је прихватио његов позив присетио се када је први пут чуо Ајзаксов шокантан упит.

„Прва ствар коју је рекао било је: ’Шта бисте урадили са милион долара?‘“, присећа се Еми Хилдебранд, извршни директор организације за помоћ ветеранима и њиховим породицама у Индијани.

Није био једини који је био запањен позивима адвоката.

Маргарет Шихан, извршна директорка Teachers’ Treasures, организације која дели прибор за учионице, школе и наставнике, добила је 1,5 милиона долара, што је отприлике дупло више од њиховог годишњег буџета.

„Био је то чин невероватне љубазности“, рекла је Шиханова.

„Нисмо могли да верујемо, то је било као сан. Размишљали смо о томе да ли је тај новац стваран“, изјавила је Џули Хенсон, потпредседница у организацоији Coburn Place која подржава жртве насиља у породици, и која је такође примила финансијску помоћ.

Како Ајзакс наводи, његов клијент Кан је живео у скромној кући, возио је стару „хонду“ и тражио је да се новац, када премине, ни случајно не потроши за плаћање умрлице.

„Негде се сада смеје и гледа нас. Да је којим случајем њему додељен овакав задатак који ја сада имам, извукао би се од тога, без сумње“, рекао је Ајзакс.