Поклон не мора бити скуп – лепа реч, осмех и загрљај су бесплатни дарови

За њих нам не треба много времена и они су бесплатни, дарови. То су осмех, загрљај и лепа реч.

„Када се насмејете некој особи драгој, али чак и некој непознатој особи и она се насмеје вама, побољшате јој расположење, подигнете енергију. Одрасла особа се смеје свега двадесетак минута дневно, а деца 200 пута, што значи да нама одраслима фали осмеха. Треба да их делимо. Сваки пут када поделимо осмех, тако мало озаримо и тај универзум. А загрљај подиже ниво окситоцина и особа се осећа срећно, задовољније, испуњена љубављу. Када неком дарујете лепу реч и кажете нешто лепо – ‘толико ми је драго да вас видим’ – ви себи подигнете ниво оксицитина, а замислите колико сте тој другој особи улепшали живот“, објашњава Ана Мирковић, психолог.

Сваки празник се везује за окупљање, заједништво и лепе жеље.

„Свака жеља је заиста лепа реч – здравље, срећа, љубав, остварење свих снова – и то је највећа снага сваког даривања и сваког поклањања. Није тачно да немамо времена. Побогу, проведемо пет сати на интернету, а довољно је пола сата дневно да одемо и загрлимо драгу особу, погледамо је у очи, уделимо неку лепу реч. Тек тако можемо ово друштво да вратимо у баланс“, наглашава психолошкиња.

Купујући другима поклоне, сам дародавац је у даровима уградио део себе.

„Он у скалду са својим жељама, својим хтењима, бира неки поклон. Па знамо људе који купују књиге, јер сами обожавају књиге, или поклањају улазнице за позориште, или цвеће и увек се деси да је то нека особа која баш воли цвеће. Сигурно не поклањамо нешто чега се гнушамо или да нам не прија, јер на тај начин ми покажемо и шта волимо, и оно што је најважније, ми желимо да део радости, среће, чисте љубави, искрености поделимо са неком особом до које нам је стало“, наглашава Мирковићева.

А шта нам говори о особи која више воли да дарује него да добија поклоне?

„То су особе које желе да подигну ниво радости, ниво среће код других људи, док неке особе воле и да поклањају, али и да добију, а имају и они који воле да само добијају поклоне. Можемо то сматрати да је то и један облик егоцентризма, јер увек је лепше и давати и узимати. Има и оних људи који се боје да не направе погрешан избор, чак има и оноих људи који мисле да могу да повреде неку особу уколико адакватно не изаберу поклон“, напомиње психолог Ана Мирковић.

Даривањем показујемо да нам је стало до неког. Уколико немамо да купимо поклоне какве желимо, кроз заједништо и разговор с нама драгим људима, делимо радост, а то је што имамо једни друге, јер то је најдрагоценији поклон.