Ево зашто сигурно знате каквог су укуса бубе, осушене па измиксане

За разлику од других природних боја за храну, као што је анато (који потиче од семена ахиоте дрвета), кармин се прави од згњечених инсеката – они се осуше, мељу и користе за прављење боје. С друге стране, ова црвена боја није направљена од потенцијално опасних састојака попут угља или нафте (као „ред дај" 40), па се поставља питање – да ли се може сматрати здравијом опцијом.

Кармин има могуће нежељене ефекте – на крају крајева, направљен је од инсеката тако да би за неке особе можда било најбоље да га избегавају.

Кармин се као боја налази у неким прехрамбеним производима. Назива се и екстракт кохинела, и потиче од врсте инсеката dactilopius coccus costa.

Бубе се углавном сакупљају у Перуу и на Канарским острвима, где живе на кактусима опунција. Употреба кармина датира из 15. века када су Астеци користили ове инсекте за бојење тканина.

Можда се сада питате да ли је заиста потребно убити хиљаде и хиљаде инсеката само да би наша храна изгледала црвеније и привлачније.

Црвена боја се користи у низу прехрамбених и козметичких производа, међу којима су сладолед, грицкалице, сокови, бургери, кобасице, јогурти, сјајеви за усне и ружеви, шампони, лосиони, сенке за очи...

Како се заправо прави кармин пигмент

Кармин се прави гњечењем женки инсекта које се скупљају, суше на сунцу и мељу.

Затим се стављају у кисели раствор који производи карминску киселину. Ово ствара јаркоцрвену боју која се може променити употребом боракса или других раствора.

Пигмент који настаје је екстракт кармина, а користи се као црвена „природна боја“ у низу намирница и производа за тело.

То је једна од најстаријих боја које је човек употребљавао, постоје извештаји да је за производњу само пола килограма боје потребно око 70.000 инсеката.

Истраживања показују да кармин пигмент може изазвати алергијске реакције директним контактом, удисањем и варењем. Било је извештаја о професионалној астми због изложености кармину у фабрикама.

Студија из 2001. показује да кармин боја за храну задржава протеински материјал из здробљених буба. Ови протеини су одговорни за алергију на кармин која се може јавити код неких људи.

Неки од симптома алергије на кармин су отицање лица, осип, црвенило и пиштање у грудима.

Студија објављена у часопису Annals of Allergy, Asthma and Immunology открила је да кармин може изазвати анафилактички шок, чак и у дозама од једног милиграма, иако је прихватљиви дневни унос до пет милиграма по килограму телесне тежине.

Осим ризика од алергијске реакције, кармин се сматра безбедним, јер је природна супстанца и није повезан ни са каквим специфичним здравственим ризицима.

Дакле, далеко је безбеднија од на пример боје као што је „ред 40”, која долази од нафтних дестилата и катрана угља – и повезана је са здравственим проблемима попут рака, преноси портал draxe.com.

За људе који прате веганску или вегетаријанску исхрану, конзумирање хране са кармином или коришћење козметичких производа који садрже црвену боју за храну направљену на овај начин – не би било прикладно.