Куповина није разуман процес, трговци и стручњаци за неуромаркетинг то знају и користе

Сан сваког продавца јесте да сазна шта се дешава у глави потенцијалног купца и зашто се одлучује за куповину одређених производа. Управо то омогућава неуромаркетинг.

Неуромаркетинг испитује реакције мозга потрошача на производе, помаже у проналажењу скривених мотива и психологије потрошача који доносе одлуке о куповини. Захваљујући њему, сазнајемо како ће купац реаговати на производ, његов дизајн, облик или боју.

„Да би добили објективнију слику, данас истраживачи у свим друштвеним наукама користе различите врсте уређаја. То су камере које у случају маркетиншких истраживања бележе и колико је потрошача ушло у продавницу, камере које мере покрете очију и на тај начин утврђују шта је оно што више привлачи пажњу“, каже проф. др Љиљана Манић, психолог.

Уређаји који се користе у неуромаркетиншким истраживањима имају за циљ да измере физиолошке реакције људи.

Према речима професорке Манић, ти уређаји мере пулс – откуцаје срца, знојење или топлоту коже:

„Све су то физиолошке реакције које ми не можемо да контролишемо, а утврђено је да емотивна стања изазивају већи проток крви у мозгу и већу потребу за кисеоником, па се на основу тога закључује да је нешто изазвало емоције код потрошача.“

Куповина није разуман процес, већ су чешће за тај процес задужени сигнали из наше подсвести и емоције. Истраживања показују да се 93 одсто купаца одлучује за производ управо на основу изгледа, а одабир боје овде игра велику улогу.

„Неке боје изазивају код људи осећај топлине или изазивају узбуђење као што је то црвена или сл. Оне су важне не само у дизајну производа, него и у дизајну оног што се зове интерфејс – страница којима приступамо преко интернета. Врло је важно да то буду боје које изазивају емоције какве су дизајнери желели да изазову“, истакла је професорка Манић.

Изазови потрошачког друштва

Будући да живимо у потрошачком друштву, где смо на сваком кораку окружени рекламама и другим подстицајима из околине који нас тренирају да будемо конзументи, препоручује се умереност у потрошњи.

„Потрошачко друштво не трпи и не дозвољава да будемо креативни и индивидуални у свом животу. То је замка у коју често људи упадају и просто док се освесте, штета је већ направљена. Велика количина потрошње и тај потрошачки начин живота отупљује нашу креативност, индивидуалност, аутентичност, униформише све нас. Почињемо да личимо једни на друге, почевши од фризуре, гардеробе, уређења дома до књига које читамо“, наводи Радмила Урошевић, социолог.

Неуромаркетинг је моћно оружје у маркетиншкој индустрији, а време покаже да ли купујемо ствари зато што су нам заиста потребне или је то само реакција на добро осмишљену рекламну кампању великих компанија.