Посао у јами у три смене и за жене – Гордана, Млађана и Снежана зарађују на дубини од 250 метара

Гордана, Млађана и Снежана, породичне жене и мајке, свакодневно улазе у јаму на дубини од 250 метара. Раме уз раме с колегама, раде посао који се доскоро сматрао искључиво мушким. Потичу из рударских породица, због чега своју професију не сматрају ни необичном ни тешком.

„Маштала сам да радим у јами још давно и волела сам то да радим. Прилика ми се пружила”, каже Млађана Молић.

„Товаримо неку грађу и угаљ. Не можемо баш много тешко да товаримо“, наводи Гордана Галетић.

„Радила сам код приватника, нисам имала сигурност. Сада сам сигурна за будућност, сигурна плата, имам редовну плату“, наглашава Снежана Добросављевић.

О опасности свог занимања и несрећама које прете, не желе да говоре, да се не би, како кажу, „урекле“. И признају да се људи често изненаде кад чују да жена ради у руднику.

„Ја сам рекла да смо ми солидарне са мушкарцима. Равноправне смо у свему“, тврди Гордана.

Све тешкоће посла, који раде у три смене, остављају иза капије рудника кад крену кући. Од чланова породице имају љубав и разумевање, од колега рудара, велико поштовање.

„Врше утовар угља. Повремено раде на допремању репроматеријала. Разговарамо, шалимо се. Јесте, то је тежак физички посао, али и рудари њима помажу“, каже рудар Данијел Мушановић.

У маленом Сењу има двеста породица и скоро све живе од рудника. Готово сви мушкарци раде у руднику или су ту стекли пензију, али до сада у њему нису радиле жене.

„Испуњавају задатке са великим успехом. Колеге рудари имају за њих само речи хвале. Понашају се према њима заштитнички, тако да су добродошле у нашем руднику“, истиче Ненад Лукић, директор РМУ Рембас.

Причу завршавамо рударским поздравом „Срећно!“. То је, како кажу, више од поздрава, јер је у њему садржана жеља свих њих –да живи напусте јаму.