Изађи ми на теглу – битка за најбољи ајвар до последње паприке

Многе ништа зими не обрадује толико као тегла домаћег ајвара на столу. Волимо ми и туршију и киселе краставчиће и пинђур, али ајвар је ајвар. А око њега – много посла. У становима га је тешко правити, па су многе домаћице одустале од спремања. Срећом има оних који то раде уместо нас.

Биљана Денков из Димитровграда каже да није тешко правити ајвар, да исто раде и код куће и овде на такмичењу. 

„Сад смо на коњу, што се каже, ајвар се кува, па ћемо да оперемо судове и да чекамо проглашење победника. Раније смо освајале друго место, а сад се надамо првом“, објашњава самоуверено Клара Канчар из Кикинде.

Драган Стојановић из села Брестовац код Лесковца истиче да осим ајвара, на манифестацији нуде и џемове, љуте папричице и разне друге производе из асортимана зимнице: „Сви могу да пробају, да осете укус лесковачког ајвара и свих других наших производа“.

Неки посетиоци на финале такмичења дошли су да купе ајвар, други се труде да „украду“ рецепт, а има и оних који желе и једно и друго. 

„Ово је почело као један леп догађај за Београда а постао је догађај за читаву Србију и ово је нешто што обележава нас као народ и то не само кроз паприку и ајвар већ кроз све што ми јесмо“, истакао је Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда.

„Изађи ми на теглу“ је израстао у привредни догађај. Многи учесници су подстакнути успехом на каравану, који прође кроз 15 градова Србије, покренули производњу.

„Неки као додатни бизнис, а неки као основни и на то смо посебно поносни, за ових десет година јер преко 40 домаћинстава за које ми знамо је покренуло сопствену производњу“, нагласила је Љиљана Вукотић, један од организатора манифестације „Изађи ми на теглу“.

Тегла ајвара на Ади се продавала за око 1.000 динара и не може мање, кажу произвођачи. Само намирнице за једну теглу коштају око 600 динара, док труд око припереме, нема цену. То добро знају сви који су пробали да спреме ајвар.