Зашто жене остављамо на цедилу, и њима реанимација спасава живот код срчаног застоја

Резултати нове студије показују да је мање вероватно да ћемо женама прискочити у помоћ ако на јавном месту имају срчани застој и покушати реанимацију него мушкарцима који се нађу у истој невољи. Због тога стручњаци позивају све да помоћ „без оклевања“ пружају без обзира на пол и године.

Тим канадских истраживача испитао је 39.000 случајева срчаних застоја који су се десили изван болнице у периоду између 2005. и 2015. године у Канади и САД.

Открили су да је само 54 одсто особа које су претрпеле срчани застој на јавном месту добило кардиопулмоналну реанимацију (CPR). У поређењу са мушкарцима, женама је пружан овај вид помоћи 28 одсто мање.

Међутим, код куће и на другим местима где нема много људи пол није био повезан са тим да ли је особи пружена помоћ.

Што је жена која има срчани застој старија то су шансе да неко приступи реанимацији мање. Са сваким порастом броја година за 10, вероватноћа да буде реанимирана опадала је три одсто, док је код мушкараца тај пад био чак девет одсто.

На веб-сајту британске Националне здравствене службе наводи се да потпуна кардиопулмонална реанимација подразумева компресију грудног коша (масажу срца) и вештачко дисање.

Др Алексис Корнојер из Болнице Светог Срца у Монтреалу, у Канади, рекла је да нема објашњења зашто је то тако.

„Можда се људи плаше да додирну жене или да ће их повредити, или мисле да је код жена мање вероватно да је у питању срчани застој. У хитним случајевима, када је неко у несвести и не дише правилно, поред позивања хитне помоћи, они који се случајно затекну на месту требало би да покушају реанимацију. То пацијенту пружа много веће шансе за преживљавање и опоравак“, објашњава др Корнојер.

Према наводима Британске фондације за срце (BHF), у Великој Британији сваке године деси се више од 30.000 случајева срчаних застоја изван медицинских установа. Тек мање од 10 одсто њих преживи.