Две неодвојиве љубави – како винарије све чешће постају и галерије

За разлику од колега, Коста Ботуњац се после завршеног посла у винограду, у њему и одмара. Сликајући. Предели којима обилује благородна Жупа, најчешћи су мотиви његових дела, уз наративне слике и потрете.

„Све сам покушавао, све сам пробао и овај, критичари они који су озбиљни, ја не могу да причам да ли је то лепо, али они су се баш лепо изразили похвално о мојим сликама. С обзиром да сам ја само користећи божији дар и изучавајући литературу, наравно и све оно што ме окружује, дошао до тога да направим лепу слику, осим лепог, доброг вина”, рекао је Коста Ботуњац из Донег Злегиња.

По струци инжењер машинства, по занимању винар, Милан Видојевић из Злегиња негује још једну уметничку страст . Мозаик. Студенички ђак наклоњен је сакралној уметности.

До сада је уз помоћ сарадника урадио преко 150 мозаика, украса српских светиња у Европи и у Аустралији.

„Уметност захтева целог човека.Тражи да будеш опуштен концентрисан и да копаш у том свом раду као и у винограду.Ја сам успео некако да ускладим та два посла. То су две велике љубави, једна љубав према вину из детињства, још од деде, бабе родитеља. Љубав према уметности је настала у неком каснијем периоду, факултета”, прича Видојевић.

Милан Спасић, угледни винар из Тржца нема уметничког талента, али му осећај за лепо не недостаје . Ангажовао је вајара и подигао статуу у част произвођача и славе Светих Жупских сорти – прокупца и тамњанике.

„Већ пет шест година замишљам је у овом простору у оваквом облику и да симболизује вредне руке домаћина, виноградара, винара. Свакако све је то једна врста уметности, једна врста умећа добити врхунски или уметнички производ, то јест уметничку слику, скулптуру или вино у овом нашем случају”, изјавио је Спасић.

Спона између уметности и вина је нераскидива од антике до данас. У свету и код нас. Зато су и винарије – све чешће и галерије.