Нове висине, луксуз и удобност старих добрих – дрвених зграда

Последњих година, дрвене зграде достигле су нове висине, са огромним дрвеним небодерима који су завршени или чија је градња у току у земљама попут Норвешке, Швајцарске и Аустралије. Сингапур за сада, може да се похвали да има највећу дрвену зграду у Азији са огромним универзитетским кампусом од 150.000 квадратних метара који је отворен у мају.

Компанија за развој некретнина "Atrium Ljungberg" објавила планове за изградњу највећег „дрвеног града“ на свету, који ће бити изграђен у главном граду Шведске, Стокхолму, 2025.

„Стокхолм вуд сити” ће имати 7.000 канцеларијских просторија и 2.000 домова на југоистоку града и нудиће „живо урбано окружење са мешавином радних места, станова, ресторана и продавница“, наводи се у саопштењу за јавност. Постављен на 250.000 квадратних метара инвеститор га је описао као „највећи светски познати грађевински пројекат од дрвета“.

Комплекс се гради у Сикли, кварту који је већ дом за више од 400 компанија, наводе из компаније. Један од дизајнера пројекта описује ову област као „петоминутни град“, тврдећи да су радна места, куће, објекти за слободно време и остали садржаји на пет минута хода један од другог.

Дрво се иначе у овом случају заговара као одржива алтернатива бетону и челику, са амбициозним новим грађевинским пројектима.Иако су неки стручњаци изразили забринутост због опасности од пожара које представљају дрвене зграде, заговорници тврде да пројектовано дрво гори релативно споро и предвидиво, што га чини сигурнијим од многих конвенционалних челичних конструкција.

Дрво је такође „затвор угљеника“, што значи да се угљен-диоксид који дрвеће уклања из ваздуха складишти у материјалу, уместо да се враћа у атмосферу.

Утврђено је да се у дрвеним зградама ужива у бољем квалитету ваздуха у затвореном простору и да се могу градити са знатно нижим емисијама угљен-диоксида од оних направљених од конвенционалних материјала.

Студија из 2022. године, објављена у часопису Nature процењује да би изградња дрвених зграда средње висине за смештај 90 одсто становника града у периоду од 2023. до 2100. смањила емисије угљен-диоксида за 106 гигатона (планета тренутно емитује око 40 гигатона сваке године).

Трансформација те величине захтевала би одрживе дрвне плантаже, како не би дошло до крчења шума. Али Шведска је земља припремљена за иновације у вези са дрветом, и скоро 70 процената њене територије прекривено је шумом.

Некретнине имају огроман угљенични отисак и одговорне су за нешто мање од 40 одсто глобалних емисија штетних гасова, према консултантској фирми Мекинси. Atrium Ljungberg је рекао да се нада да ће изградити модел зи а друге програмере и дизајнере оваквих пројеката, тако што ће бити „катализатор за иновације“.

Прве зграде у „Стокхолм вуд ситију", које пројектују архитектонске фирме "White Arkitekter" и "Henning Larsen", требало би да буду завршене 2027.