Претерано бринете за будућност свог детета, запамтите да се деца мењају

Бесмислено је бринути о томе шта ће понашање нашег детета данас значити за његових будућих пет, десет или петнаест година. Сви смо били деца и знамо да се деца мењају.

Можда је ваша ћерка незаинтересована за школу и лоша у математици, а ви одједном мислите да је њена цела будућност у опасности. У чему ће још бити неуспешна? Шта ако никада не заврши средњу школу? Хоће ли икада моћи да се запосли ако остане овако немотивисана?
У својој глави тренутне проблеме доживљавате као предвиђање ствари које ће се догодити и бринете да ће се ваше дете мучити кад одрасте.

У психологији, ово се зове футуризација, и то је једна од најнегативнијих и потенцијално врло деструктивних ствари коју можемо да учинимо као родитељи.

Зашто толико бринемо о будућности?

Футуризација је нереално негативан поглед на то шта будућност носи за наше дете. То је тенденција да се очекује најгори исход.

Футуризација је оно што психолози називају грешком у размишљању и врло је честа. Шта је грешка у размишљању? Грешка у размишљању је погрешан образац размишљања где оно што мислите не одговара стварности. Ваше мисли су искривљене. А код грешака у размишљању, изобличење је практично увек негативно. Другим речима, ваше погрешно размишљање чини ствари горим него што заиста јесу.

Сви ово радимо. На пример, претерано генерализујемо и посматрамо један негативан догађај као бескрајни образац неуспеха.

Или увећавамо важност одређеног догађаја и мислимо, погрешно, да смо заувек осуђени на пропаст ако не прође добро. Заиста, неуспех у школи јесте проблем који треба решити, али то није крај света за ваше дете.

Или, а то је посебно деструктивно, етикетирамо дете на основу његових поступака. На пример, уместо да кажемо „моје дете није успешно у математици“, ми нетачно кажемо „моје дете је неуспешно“. Заиста, само зато што је ваше дете пало из неког предмета не значи да је неуспешно. Разлика је важна.

Што је још страшније, када направимо да су ствари горе него што заиста јесу, почињемо да производимо још више проблема.

Наравно, не треба игнорисати или не бавити се проблемима које дете има, али брига о будућности није исто што и препознавање правих проблема и прављење плана како помоћи детету. Требало би да препознајемо актуелне, стварне проблеме и да их решавамо. То је у реду. Проблем представља наша опседнутост непознатом будућношћу и неповерење у себе и своју децу.

Улога анксиозности у нашој бризи о будућности

Претерана брига о непознатој будућности чини нас анксиозним, а анксиозност омета нашу способност да решавамо проблеме и помогнемо детету да реши проблеме. Како? То нас наводи да будемо критични и претерано негативни према деци и промовише катастрофично и екстремно размишљање. Престајемо јасно да размишљамо и уместо да се фокусирамо на овде-и-сада и урадимо следећу праву ствар за своје дете, фокусирамо се на мрачну и далеку будућност за коју осећамо да смо беспомоћни да је променимо.

Иако у овим ситуацијама говори анксиозност, постоји опасност да почнемо да верујемо у своју анксиозност и да на њу одговорамо као да се страшна будућност коју замишљамо већ остварила.

Родитељи и деца имају довољно стварних проблема на којима раде сваки дан, па не помаже додавање гомиле замишљених будућих проблема. То отежава суочавање са стварним проблемима. Ово је најподмуклији аспект грешака у размишљању и анксиозности.

Брига о будућности може погоршати проблеме

Да, проблем о коме бринете постаје већи проблем управо због ваше бриге.

Дешава се, на пример, да родитељи са ниским нивоом самопоштовања у страху да ће и њихово дете бити такво, претерано хвале и обожавају своје дете у нади да ће се оно осећати добро у својој кожи.

Упркос њиховим најбољим намерама, дете постаје зависно од сталних похвала и пажње других, па се као резултат тога не развије самопоштовање. Тако да је претерана брига о будућности, вероватно погоршала проблем.

Фокусирајте се на садашњост

Постављање плана који ће помоћи детету у садашњости донеће и њему – и родитељима – највише добра.

Зато не треба трошити енергију на бригу о будућности, већ се уместо тога концентрисати на оно што му се тренутно дешава. Можда нисте баш задовољни његовим понашањем, али то је много лакше решити него да покушавате да решите цео његов живот са места где се сада налазите.

Запамтите да се деца мењају

Подсетите се да деца расту, мењају се, развијају и сазревају. И ваше дете ће такође. Деца су посао у току. Стога, немојте пројектовати тренутно стање вашег детета у будућност. То једноставно није тако једноставно.

Да ли сте ви иста особа као када сте имали 12 година? Или 15 година? Ми се мењамо, а и наша деца.

Деци су потребна упутства и правац, али исправно вођење произилази из тога да јасно видимо шта им је потребно данас да би сутра могла да буду боља.

Понашајте се „као да је“ ваше дете одговорно

Познати педагог, Џејмс Леман, саветује родитеље да се понашају „као да“ са својим дететом. То значи да се понашашају „као да је“ њихово дете одговорно. Почните са те позиције да се односите према детету и можда ћете приметити промену у његовом понашању.

Покушајте да будете објективни.Запитајте се: „Шта видим и чујем, шта је преда мном, које су чињенице?“ Покушајте да сагледате ствари што објективније.

Имајте на уму да начин на који видите своје дете можда говори више о вама него о вашем детету. Другим речима, често видимо оно што желимо да видимо или очекујемо да видимо.

Такође, морамо имати у виду да сви патимо од пристрасности потврде – склоности да се нове информације тумаче као потврда онога у шта смо све време веровали. Ако верујемо да је наше дете неодговорно, онда чак и ако је одговорно девет пута од десет, све што рачунамо је само један пут да је неодговорно и користимо то да потврдимо своје уверење да је неодговорно.

Такође, испитајте страхове и бриге које имате о себи. Покушајте да разумете ко сте и зашто се фокусирате на одређена питања. Ово ће вам помоћи да знате када можда пројектујете нешто о себи на своје дете.

На пример, ако сте доживели трауму као дете, можда ћете бити склони да будете превише заштитнички настројени према свом детету. Или, ако осећате да нисте достигли свој потенцијал, можете превише да гурате своје дете.

Покушајте да будете самосвесни и реални. И запамтите да ваше дете нисте ви.

Како да престанете да бирнете

Ако се превише бринете о будућности детета, застаните и поставите себи ова питања: Која је вероватноћа да се моји најгори страхови остваре? Да ли је ово реално? Колико је моја брига чињеница у односу на моју машту? Зашто сам забринут због ове конкретне ствари? Да ли се заиста ради о мом детету? Или се ради о мени и мојој несигурности? Да ли пребрзо доносим закључке, претерано генерализујем и чиним да су ствари горе него што јесу?

Отклоном и искреним постављањем ових питања можете зауставити бригу о далекој будућности и фокусирати се на стварни проблем који је пред вама.

Укључите у свој живот ствари које ће смањити вашу анксиозност и помоћи вам да живите у садашњости. Прошетајте, читајте, бавите се јогом или седите у башту или на терасу и на тренутак разбистрите главу.

Брига о себи ће помоћи вашем личном развоју и помоћи ће вам да освестите границу где престајете ви и где почиње ваше дете. Дефинисање себе и сигурност у садашњости омогућиће вам да одгајате децу која ће напредовати у будућности.