Шта рећи деци када се врате у школу

Током протеклих неколико дана од убиства и рањавања ученика у Основној школи „Владислав Рибникар“ сви смо били преплављени осећањима од очаја до туге, од узнемирености до беса и гнева.

Како у разговору за Интернет портал РТС-а наводи Славица Лужанин, директорка Основне школе „Филип Филиповић“ у Чачку, терет који просветни радници сада треба да поднесу је огроман, а питање је „колико међу нама има 'војске' да то заиста изведе на прави начин“.

И просветни радници су само људи, подложни страховима, подложни емоцијама, а на крају крајева, нико их није школовао за овакву врсту дешавања, додаје Лужанин.

„Није ово проблем овог тренутка, ово је нешто што се нама дешава много дуго и постепено. Ово је ескалација, а паника коју је ово све изазвало доводи нас у ситуацију као да ћемо сада све чаробним штапићем да решимо. Али не можемо. Ово је до свих нас и системска је ствар, како државе, тако и образовања које је у Србији стављено на најнижу лествицу. Нису стари Грци бадава рекли 'Дајте нам добре учитеље и не брините за државу'. Негативна селекција је додатно погоршала стање у просвети, али уопште не мислим да је одговорност на просветним радницима“, истиче директорка.

Признаје да им је јако тешко да се снађу у свему, но на њима је да покушају да учине све што могу, али како наглашава, без подршке родитеља и без уважавања просвете, ништа се неће променити.

Наша саговорница сматра да је недавни случај у Трстенику, када су ученици наставници измакли столицу, био поразан за просветне раднике и сведочанство какав је однос према њима

„Прво је био шок, шок, шок, а онда је почело да се истражује шта је та наставница погрешила. Али шта год да је погрешила, да ли је нормално да ученици тако поступе“, пита се Лужанин. Природно је да је 21. век унео промене у наше животе, „али требало би да учинимо све да деци то буде на корист, а не да их доведе до овог лудила до кога је довело“.

У сваком случају, неко би у овом тренутку требало да чује и глас наставника о свим проблемима онако како их они виде. И родитељима је тешко да се снађу, а деци је најтеже јер она сигурно нису крива.

„О несрећном дечаку који је починио злочин не желим да коментаришем, али њега је неко изгубио. Он је изгубљена душа.“

У петак није било наставе, али су сви наставници били у школи, долазили су и родитељи да питају шта да раде, јер је ова трагедија све дезоријентисала и сви су остали без текста, истиче наша саговорница. „Свако у сваког гледа и очекује да онај други нешто каже, предложи, сети се нечега.“

Како дочекати ђаке у понедељак

Пошто званично нису добили било какво упутство од просветних власти шта да раде у понедељак када се деца врате у школу, Славица Лужанин каже да су у сарадњи са школским психологом направили неку врсту смерница шта наставници треба да раде када у понедељак уђу у одељење.

„Нема рецепта, нема општег текста којим ће се наставници обратити деци, пошто свако од њих најбоље познаје своје одељење, као што сваки родитељ најбоље познаје своје дете, посебно што оно што би деловало на једно дете, можда не би на друго, али психолог је направила неку врсту приручника на основу знања о поступању у психолошким кризним ситуацијама“, објашњава директорка.

„Деци ћемо објаснити да свако емоције изражава на свој начин, као и да више уопште не прате информације на медијима, посебно друштвеним мрежама. Часови ће почети минутом ћутања, јер је то ствар опште културе и школа на тај начин испуњава своју васпитну улогу коју никако не сме да изгуби.“

Пре свега, наставници ће сходно узрасту деце давати јасна и отворена објашњења, али никако апстрактна која би могла да их још више збуне, посебно што су деца ових дана и у кући имала прилике да чују свакакве коментаре на овај трагичан догађај.

Посебно је наглашено да се деци не говоре еуфемизми, као на пример да су страдали „отпутовали“ или „заспали“ што би децу могло да уплаши да оду на спавање и слично.

„Деци се мора објаснити да је то један несрећан чин, непромишљена и трагична одлука. Деци је потребно и дати времена, јер не можемо очекивати да ће у понедељак да живот крене нормално као да се ништа није догодило. Сигурно није лако, али треба им рећи отворено, што краће и што јасније.“

Такође, деци ће бити речено да ако желе могу додатно да разговарају са наставницима и да могу да се обрате педагогу или психологу. Најбитније је такође, да ако дете постави питање на које наставник не уме да одговори, не треба прећутати, већ да му наставник каже да ће покушати да сазна и да ће му одговорити касније или следећег часа. Родитељима ће такође бити послат резиме ових смерница.

Проблем је и то што се ближи крај школске године и што је ударни период испитивања и контролних задатака, наглашава Славица Лужанин.

Ипак су одлучили да се наредне недеље не инсистира на томе. Неће се стриктно држати правилника о оцењивању, али ни багателисати школу, али да прве недеље неће бити испитивања и контролних вежби.

Наравно, остаје питање да ли су у свим школама покушали да на сличан начин одговоре на овај изазов.

„Ситуација је јако тешка, али просто борићемо се. Тажићемо помоћ ако има неко ко зна више и боље“, закључује Славица Лужанин, директорка Основне школе „Филип Филиповић“ у Чачку.